Prosvetni glasnik

68*

ШКОЛСКО КРЕТАН>К

1029

зацији, али одлучити да у будућности деца пеће више добијати одвојено, ирема својој конФесији, посебну наставу. Одлуком у овоме смислу законодавац би доиста осигурао национални карактер школи. Не треба ли зар да основни разреди буду отворени свој деци без разлике вере и имања, све до онога тренутка, када би најодаренији и најбогатији могли ући у установе за средњу наставу? Ова примедба може наићи на протпвнике чије би замерке бплс п оправдане; али цео је свет сагласан и тврди да основна школа како у вароши тако п у селу, не трсба више да буде као што је често у пропмости била, школа парија, школа пижих бића, и да деца из народа имају у главном иста права као деца варошана и племића. Али кад овако ствар стоји зашто опда допустити да постоји разликовање и издвајање које за собом повлачи школа у којој се илаКа? Зар зато што отац није у стању да плати и најмању одређену суму, његов син треба да се задовољи да иосећава курсеве у школи мале вредностп? Не би лп било лравичппје организовати основну наставу тако да је зато штоје бесплатна потпуно приступачна свакоме? Истина је да ће општппе увек иматп право да градуишу или чак и да погисну ретрибуције школске. Оие ће их у већинп случајева одржавати, да не бп преко мере умножиле дажбипе онпх који дају. Новп закон требало би да равномерно интервенише и у овом реду иде.ја, пе само да допустп већ и да нареди неутралност п бесплатност. Положај учитеља биће унеколико поправљен. Пошто школа постаје углавноме лаичка установа, наставничко особље неће више битп под дпректном уиравом министра вере. Тако ће бар бити у већипп места, алп не троба крпти да остају врата отворена за сваковрснс злоупотребе. Месне школске комисије имају да врше надзор над учптељем, његовпм животом и љеговом иаставом, пошто такође пмају права да присуствују нредавањима. Ово је ирви пут што им је оваква власт законом призната. До сад •се то толерпрало, а од сад се мора подноспти. И шта ће бити кад председнпк комиснје, то ће рсћи њен титуларни нредставппк, буде пастор или свештеник? То је уостало.м могућно у земљи где су веровања још ватрена. Личност учитељева неће такође паћи довољне гараптије у овоме детаљу што он сам чини део речене комиспје и што може и сам лостати јој председником у ком би случају његов посао ностао неиздржљив. Његов би утицај био повсћан а исго тако п његова одговорност. Или би он постао стварни директор, сматран као хијерархијски и стални старешина својих сарадника, или бп пак био директор по систему Француском, рптиб т{;ег рагез. По повоме пројекту одређено је да ће сваком школом у којој има најмање тпест наставника улрављати један главни учитељ, коме ће бити дужност да се «тара о материјалној и педагошкој страни њеној. Најбоље бп очевидно било да се овај систем свуда уведе, чак и по велнким варошима. Алп требало би, зарад овога, скрхати амбиције и раздробнти у извесне подвојене групе градске школске агломерације, и сувише велике да би њима могла управљати једна једина личност. Уопште, законодавац изгледа да није водио рачуна о нобољшању наставничког тела. Смањује истипа максимум ученика у разнпм разредима, ствара курсове за слабуњаве, ироширује задатак школа за усавршавање Јиладих девојака; даје чак извесну врсту статута у дисцпплинском погледу, али су му непознате остале жеље. Тако исто п учитељи ће радити свим средствима да уведу у пројекат масу нобољшања која су пм драга. У основи овај пројекат показује очевидан напредак. Надати се да ће у њ пре деФинитивног ступања т живот битк унесене и друге поправке.