Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

1087

Трећа декција — Поштовање и покорност — Ваши родитељи, пријагељи моји, имају права на ваше ноштовање. Они су ваши кретпостављени и својим годинама и својим радом, а такође и натњама и мукама које су претрпели и које их уздижу морадно изнад ва •, јер ви још ништа не знате о животу. И ништа није тако жадосно као чути децу кад кажу своме оцу или својој мајци неуљудне, неиријатне речи, незгодне, чак и грубе, које их узнемирују, вређају, које им изазивају тугу н бо.1. Ништа није тако ружно као неуљудно, безобзирно аонашање, аокрети који одају неаоштовање. Погрешке и нестрпљивост ваших родитеља не би их извиниде. Вагаа аокорносг .је најбољи пут и начин да покажете родитељима своје поштовање и своју љубав. Њима се покоравати дежи у вашем сопственом интересу, то вам је дужност. Већ смо рекди: ваши родитељи имају много иише искуетва од вас. Живот их је научио ономе што је за вас добро и такође ономе што је за вас рђаво. Често се дешава да нисте у стању да јасно н потпуно разумете побуде и циљ њихових зановести. Поверите им се сасвим. Они теже и хоће оно што је за вас добро и не наређују вам ништа, нити траже што од вас гато би вама шкодило. Не заборавите такође да им вагаа непокорност, вата немарност, ваше устезање такође стварају муке и патње; гдедајте да им уштедите те муко и патње, које су у тодико веће и дубље, у колико вас они све више и више воде. Покорност је за дете добра школа: из те гаколе оно издази снажније, јаче, боље и такође боље припремљено за живот. Зар вам ваши родитељи нису оно што и ваша савест? Не представљају ли вам они у вагаим очима дужност ? Иокоравајући им се: значи, дакле, припремати се за дужност која чини живот лепим и срећним. Ади како да се иокоравате родитељима? Свакако не „као псето које шибају", и ко.је се повлачи у своју ложницу уз силно режање. Понека се деца покоравају са.мо кад им се принрети и из просте бојазни од казне. Еако је јадна оваква покорност, како она нигата не вредиинигата не значи! Покорност истученог магарца, која је мало достојна једнога дечка, једне девојчице, који су колико толико „горди' - ! То је притворна, изазвана покорност, јер онога дана када буде нестало страха, који ју је изазивао, нестаје и те покорности. Покоравајте се дакде једновремено и ио свом разуму (признајте да вам је покорност корисна) и из љубави. И тада вам неће бити тегако покоравати се у свакој придици, без нарочитог паштења, па ма биди и далеко од очију родитељских. Не запажате ли, децо моја, да кад се покоравате на. овај начин, да то не значи бити на то нагнат и приснљен? да то готово значи покоравати се самом себи, јер све то значи од срца иримати заповести родитељске. Ето, доиста, стварног резултата покорности која