Prosvetni glasnik

90

11РОСВЈЈХНИ ГЛАСНИК

гледају да су увек спремни да побегну, ви сте сироти малишани. Немојте никад у души својој нрисгати да будете овакви. Непрекидно се напрежите да изазовете у себи одважност. Рекао сам вам да се нећете никад моћи потпуно ослободити свога страха. Чак је вероватно да ћете о томе страху сачувати сећање целога века. Зато што сам видео, кад бејах сасвим мади, како је гром ударио на неколико метара од мене, осећам и дан дани, чим чујем, да гром пукне, жељу да одем и да се сакријем гдегод у подруку. И оно грицкање мишева које ми је некад било досадно, непријатно ми је и данас, ма да ми је речено, давно, врло давно, да ове мале животиње не једу велике. Нико од вас не тражи да се не плашите. од вас се само тражи да се не ллашите од свога страха; да тај страх сузбијате и да га победите. Декарт вели: „стећи ће славе и радости". Оставимо славу, то је за велике. Но, ви ћете, малишани моји, стећи радости и задовољства кад будете собом задовољни. Помислићете, гледајући на другове који су се родили одважни: „Немам више на чем да им завидим, напротив, јер сам сам себи створио своју одважност; моја одважност моја.јетековина". И тада ћете сазнати за осећај који вам желим, сазнаћете за гордост, не за гордост сујетних којој се смејемо, већ за добру гордост одважних дечака који су сигурни, да ће моћи у тешким тренутцима рачунати на сами себе. Ову сигурност и ову гордост носићете и осећаћете целога свог века. Може бити живот вам је спремио опасности. Може бити иознаћете оне часове у којима ће, баш пред самом смрћу, задрхтати ваше тело и зацвокотати ваши зуби; али, тада, пошто ћете бити већ људи, нећете позвати у помоћ своје мало частољубље, већ најузвишеније осећаје човечје душе. Не очајавајте никад за својом одважношћу. Знате ли да се један краљ, кога су звали „јаки", у тренутку кад је ваљало напасти непријатеља, осећао врло недагодно, осећао је страх. Но шта. је последица овога страха? Његова се одважност повећавала. Тирен, који је потукао толике непријатеље и задобио толике нобеде, дрхтао је кад би борба отпочеда. Може бити да вам је позната она изрека и оне његове речи које је тада упутбо своме телу: „ Дршћеш, дешино; но, кад би ти знада куда те водим овога тренутка, дрхтала би још и више". Размислите о овим речима; ове су речи међу најлепшима које су икад изговорене. Дешина је доњи део нашег теда, који се стара само о себи, који је узнемирен зарад свог очувања, те је природно што бежи и што се склања од опасности. Но, има и један други део нашег теда, горњи део; ту, у том делу станује гордост и понос о самОм себи, ту станује осећај дужности. Тирен из овог горњег дела посматра онај доњи и презире га. „Дршћеш, лешино, то је твоја