Prosvetni glasnik
НАСТАВА И КУЛТУРА
91
ствар ; дршћеш зато што си дешина; а.ш ја сам маршал Француски, и зовем се Тирен". Мали пдашљивци моји, чини ми се да сам вам сад наградио дивио друштво! Знам да нећете бити ни Тирени, ни вероватно нотоњи маршали Француски. Али свима нама, ма ко и ма какви биди, и ма како био скроман наш живот, појавиће се нрилике и околности да бирамо између пута части и онога другог пута. Не обзиримо се на своју лешину, она ће поћи оним другим нутом, само ако је пустимо да тим путом пође. Драга децо, осећање нашег личног достојанства, наше среће н наше дужности оно је што ствара или учвршћује одважност у свакојод наших душа. То је оно исто осећање које са љубављу према отаџбини улива народну одважност. Народи имају своје часове и дане опасности. С времена на време чујете како се говори да ће бити рата; тако се говорило прошле године; тако се говори и сад; тако ће се говорити и до године. Јер, рат би био доиста велики и страшан догађај. Француска која је била побеђена и која трпи са једне ране, која јој је још вечито отворена, зна то добро, па ипак и даље мирује. Није истина да је она охолија и поноситија од других народа; чак је склона да често пута саму себе понизи: но и поред тога, она никад не смеће са ума шта вреди. Она у себи осећа снагу и врлине које су је много пута, у низу толиких векова, спасле из провалије у којој се мислило да јој је крај. Њезина историја је велика и славна, славна ратничким успехом и славна духом. Као и свака друга народност и она .је учинила свој део зла и извесних дана заслужила проклетство, но ипак она је све то откупила многобројним доброчинствимп. Она је ослободила многе народе који се тога сећају. Њезин племенит и јасан дух открио је људско доетојанетво у разним земаљама које за то не знађаху. Оназнада је племенита међу народима. Свакако, око ње се свет за ово пола века изменио. Поред нас подигао се један народ који нас сваки чае тоном увредљиве мржње подсећа да. је велики и снажан. Тај је народ доиста велики и снажан. Но Француска, која ником не прети, никог се и не плаши. Она зна да је Франпуска, а то је доста. Кеуие Ре(1а^о§1дие, бр. 10/912; ^е Уо1ите, Вр. 14 од 1912/1913. — т. —