Prosvetni glasnik

ПРИКАЗИ И ОЦЕНЕ

103

због мањег броја ученика било могућности за индивидуално поступање. То се истиче насупрот данашњим великим разредима. Није ни мало лако средити мншљења и успомене по садржају. Упућујући за све остало, на пр. однос нрема друговима, на саму књигу, К. се задржава код мишљења о хигијенским приликама, наставном градиву и частавницима. Еод ГраФа има седам случајева жалбе на школу због здравствене штете. Претежнији су случаји (четири), где се говори о правом преоптерећењу, о тешком слому и дубоким депресијама. Насупрот овоме поричу се здравствене штете од стране школе и вели се7"да не може бити речи о нреоптерећености у школи. Ових. је број већи; али можда би мишљења била другачија, да имамо више одговора од медицинара. Чешће се жале на немање телесног вежбања, али често са додатком, да је сад боље у том погледу. — Од наставног градива најчешће се говори о старим .језицима и математици. Највеће неслагање је у мишљењу о старим језицима, чему се неће нико чудити, ко познаје дискусију о хуманистпчкој гимназији. Не сасвим ретко, нарочито код књижевника, налазимо напомену, да су се опет вратили на лектиру старих писаца, коју им је гимназија огадила. Иста се тужба подиже протим наставе немачког језика и религије. С друге стране истичу се језици, често и са одушевљењем. Неиољан суд о математици најчешће долази од Филолошко -историских или уметничких духова. Можда би суд био другачији, да је већи број природњака. техничара итд. Занимљиво је ипак, како често људи инале даровити означавају математику као неприступан и мучан иредмет. — Што се ;иче суда о наставницнма, занимљиво је, да се често хвале баш строги наставнпци и они, који су много тражили. Радо се сећају и оних, који су подстицали на приватан рад. К. уосталом мисли, да у односу међу наставником и учеником долазе у обзир миоги сасвим индивидуални моменти, и ставља на срце наставницима виших разреда у средњим школама, да о овим размигаљају. Оцене и напомене у Гра®овој књизи тичу се онога. што ,је било пре неколико десетина година ; ГраФ мисли, да је од тада много што шта постало боље. То је, вели К., извесно за школску хигијену и телесно васпитање ученпчко, а и за очигледност у настави. Али зар поред тековина нема и губитака? То нас, вели К., доводи на питање, да ли се из ГраФове збирке могу нзвућн практични закључци, и мисли, да нри том морамо бити врло обазриви; у том смислу он казује своје наиомене не-као научно утврђени закључак већ само као лично мишљење. За хуманистичку гимпазију држи, да јој треба оставитн слободу, да доиста негује своју особеност, сада, кад имају једнака права све три врсте средњих школа. Од математике пе би ослободио никога; чини само неке напомене. Дал>е му се чини, да за неке позиве није иотребно деветогодишње учење у средњој гаколи; не увиђа, зашто се за зубног и марвеног декара и апотекара тражи испит зрелости. На завршетку Кон жели, да ГраФову књигу многи читају и употребе у разном смислу, јер она треба да изазове размишљања, а нарочито родитељи и уопште зрелији људи, не за потврду властитога суда. Самом К. она је користила у том смислу. Наставници, нарочито млађи, треба да из основа ж пажљиво ироуче ову књигу. К. зна, да нретеране оптужбе чине наставннцима још тежом њихову тешку службу; али им жели свима толико хумористичке надмоћности, да се могу нренети и у ноложај најогорченијих противника и тако из отровнога цвећа сисати мед. Трећи чланак је „Ет Ап1л-Оз(;\та1<1 и од директора проФ. др. Лотара Кохаиз Бремена. Писац излаже под овим натнисом садржај списа „8с1ш1-