Prosvetni glasnik

104

просветни гласник

е1епс1 ип(1 кеш Еп<1е" од Јулија Руске, уредника познатога листа „РМадо^зсћез А гс М у ". Овај снис управљен је противу погледа и мишљења о садашњем средњошколском васпитању и учењу, које је у својим надалеко раснростртнм де.шма „Сггозве Маппег" и »"ШЛег Лаз 8ећи1е1еп(1" изнео славнн лајндишки хемичар, научник, светскога гдаса, Оствалд. Руска детаљно нретреса све разлоге и поставке Оствалдове, доказујући нетачност и неоправданост њихову. Нееумњиво је занимљиво и поучно проучитн ову полемику једнога ваљанога нредставника средњошколске педагогике нротиву таквога научника и мислиоца, као што је Оствалд; излагање Кохово је јасно и прегледно, а иде у ирилог ногледима Рускиним. Поводом расииса нрускога министарства нросвете, који се тиче нисменог школског задатка т. зв. „ех1етрога1е", ова свеска доноси на чехвртом месту расправу: „Л^еИеге ип<1 еп^еге Огепгеп 1:иг с1аз Ех1етрога1е" од проФ. др. Р. А.јла (Еч1е). Уз ову расправу напомиње уредник А. Матијас, да су одмах после објаве поменутога расписа уредништву дошли многобројни састави, у којима је критикован тај распис, н то на начин, који не би могао донети користи уснешном раду школском. Расправа, коју је М. унео у свој лнст, еадржи, по његову мишљењу, оно што је битно н најважније и пре свега упућује на искуство и оглед у будућности. „Ех(етрога1е" је несумњнво један од највите дењених а уједно и најомрзнутијих радова у средњо.ј школи. Израда ових школских задатака на страним и на модерним језицима, из којих задатака треба да се види, како је ученик схватио и прерадио раније пређено градиво и колика је моћ његова намћења, з-адавала је увек страх ученицима а и родитељима. Баш најсавеснији учениди често су дан одређен за овакав задатак сматрали као сИет а(;гит. А не могу се норећи ни моралне штете, јер многи ђади миеле, да имају право варати на часу овога задатка, а многи код куће не показуЈу ноправљен за.датак из страха од родитељске љутње. И ученици и родитељи држали су, да су ови задаци сметња за нанредовање и за прелазак у старији разред. Због овога, а с обзиром на велику напрегнутост живада *— и у гаколи и код куће ,^уи нросветне власти су гледале, да их сведу на иравилну меру, на је напоелетку нруско министарство иросвете само екстемнорале скоро сасвим нзбацило из наставнога илана. Јер по могућетву треба на сваком часу из граматике од сада да се нисмено нренеде неколпко реченица из- пређенога мањег градива, и тек увек после од ирилике четири до шест недеља да се из до тада стеченог језичког материјала састављају радови као екстемпоралија. И ови радови могу се само онда оцењнвати, ако су из њих од нрилике три четвртине ученика показали довољно разумевање онога што је урађено у разреду. МиШ18 ти^апсПб овако треба иоступати са свима пиеменим радовима у школи, на и из осталих предмета а не само из језика. Распис се завршује напоменом, да. „овом изменом у наставним нлановима не тежи се смањивању захтева, већ треба само да се потражи бољи пут, да се ученици доведу до иоузданости у примени онога што је научено и обрађено и да се упуте у савестан и уенешан рад". Овоме се свако радује; а чује се и сувише гласно клидање код ученика, родитеља па и код неких наставника. Родитељи су у првом реду у овим школским задацима гледали у већпни случајева непријатеља нреласку ученичком у старији разред. Они нису узимали у обзир, да је поред екстемпоралија било и других нисмених а, разуме се, и усмених радова. Ученица су онако и не мислећи осуђивали екстемнорале. А, напослетку, има и наставника, који ликују због тога, што екстомпорале „отпада". Наравно, не