Prosvetni glasnik

прикази и оцвнв

Овако је дело досад недостајало. Што га сад имама дугујемо захвалност г. г. 1 ј . Се11епег-у и Б. Би^аз-у. Бољу оцену не бисмо могли дати о овом делу, но ако се иослужимо речима самих састављача: „Диљ је Педагошке Године у томе да не допусти да проиадне илод толиких разноликих радова; она има за задатак да их прикупи, да из њих направи синтезу и да тако представи укупан поглед о теорији и историји васпитања и о свнма проблемима који су с тим у вези (формација карактера, програми о методи наставе, извештаји о педагогији и о другим наукама: психологија, морал, и т. д.). Педагошка. Година не циља да замени ни једну од педагошких цубликација које сад ностоје у нас, напротив, она хоће свпма да послужи. Она тежи да олакгаа и, самим тим, да подстакне сва питања васпитања групигаући систематски елементе истраживања. Њој је циљ да заузме у педагошкој литератури место, које јој је остављено, место аналитичког индекса, који ће помоћи да се констатује све оно, што је изишло у тој години". Састављачи Педагошке Године су врло скромни, они су извршили потпуно све оно што су рекли, па чак и више, јер на почетку ове драгоцене и превелике педагошке библиограФије за 1911, имају и неколико оригпналних чланака у којима се снажно и т&чно утврђује синтеза нашег данашњег иедагошког идекса. Ту еу ови члаици: Е. Вои1гоих, I/ 6со1е еГ 1а «Ге; 1,. СеП^пег 1Л6а1 е1 бЛисаИоп; 1 ј. Ви§аз, вутра1Ме с1апз V МисаНоп; I,. ОДНепег, Е1иЛе 1>&1сћо1од1^ие с!ев тИћоЛеа <Г епвеГдпетеп1&; X - * - , V &п&еГдпетеп1 рНтаГге. Сиптеса и анализа... гата би се могло пожелети више и боље? Ово дело, које је прво у читавој серији, боље је него обећање: оно је већ потпуна и срећна реализација. Бњизи је додан списак свих оних листова на Француском, енглеском и немачком језику, које су састављачи прегледали и из њих забележили с кратком садржином, све важније и веће чланке. Тих листова има на броју 102. За овим је алФабетски индекс унесепог градива, после кога долааи индекс имена нисаца. Напослетку је преглед садржине. Из овога прегледа садржине најбоље се очитује шта је све унесено у ову књигу и на колико је ствари обраћена пажња. На првом месту поменута су Оишта дела (енциклопедије, годишњаци, педагошка библиограФија, конгроси); за тим Филозофија васиитања (деФиниција, циљ, методе васпитања, разне концепције о педагошком идеалу, границе васпитања, наследства. Односи васпитања са помоћним наукамај; Историја и оиисивање васиитања (историја васпитања, описивања у разним земљама); Психологија (1) Општа психологија, психолошке експерпментације, психологија детета, педагогија, психолошка Формација уопште, 2)'осећаји, — 3) меморија, навика, асоцијацијаидеје, пмагннација, говор, 4) интелигенција : а) интелигепција уопште, подобности, ученици типови, васнптање интелектуалног карактера, б) мерење интелекуалног канацптета, — 5) аФективни Феномени и воља : а) аФектпвни Феномени, инстинкти, осећаји, интерес, васиптање аФективног карактера, б) воља, персоналност, васпитање воље и вољног карактера, — 6) тежња и умор; Физи^ко васпитање, развијање детета, игијена (1) игијена и школска игијена уоигате, — 2) игијена, специјална питања, — 2) недостатци (теиање, кратковидост, глувоћа) нервоза, болестп, — 3) а) Физичка култура, живот у слободном зраку : гимнастика, б) спортови. игре);. Средина и њезин утицај; Васиитач