Prosvetni glasnik

28

ПРООВЕТНИ ГЛАСНИК

треба и ученици да мисле о њему и цене његову вредност. Ако учитељ буде сваком добром одговору повлађивао, то ће нестати, јер ће се ученици осећати ослобођени, да о њему мисле и изналазе, да ли је добар или није. И после доброга одговора може учитељ понекад питати: Је ли све добро ?, и ученик ће показати своју поузданост, ако буде то потврдио. Понављање и утврђивање. Није доста, ако учитељ зна, ако уме предати своје знање и испитати ученике, он треба да наставно градиво и учврсти и ученике тако спреми, да буду вазда готови, да га примене, и од тренутнога („лекцијашког" иди „испитног") знања да начини знање стално и поуздано. Зато су потребни понављање и утврђивање, без њих нема правог успеха V настави; ако се они не врше, или врше само олако, настава не може донети плодове, који се ишчекују од ње. Темељност знања, тачност у примени задобива се понављањем и утврђивањем, ако се градиво довољно не понавља и не утврћује, место знања и умења остају само површност и полутанство. То је одавно запажено, много пута понављано, али није увек поступано према томе, стога нам се јавља стара реч, гереШло е§1 та!ег кШсИогит, у многим случајевима само као теорија. И понављање и утврђивање прате, или треба да нрате, наставу од иочетка до краја. У нижим разредима ученици већ на часу треба да умеју поновити одмах, или и у мањим н већим размацима, све, што су сазнали од учитеља, врло често и у вишим, нарочито где је потребна неносредна контрола учитељева, не би ли се избегло, да ученици науче и запамте што погрешно (на пр. имена, техничке изразе, изговор страних речи). Понављањем се затим ностепено везује старо градиво за ново, тиме се задобива преглед нојединих одељака, па најзад и целине: свака се појединост огледа тако у светлости свега пређеног градива и у мањим и већим целинама истичу увек најважније појединости (главно према споредноме). Ово вреди нарочито за понављање, кад се у предмету већ поодмакло, за време самога предавања градива не може се увек издвојити главно од спореднога и оно нарочито истаћи, да би се оно истакло, за то су често потребне врло многе појединости, према којима се оно и може показати као главно. Без понављања не би се могла извести ни концентрација ни корелација наставиога градива. Ако се и чини, да је понављање само репродуктииан рад, то је само привидно, јер изведено, као што треба, оно има великога значења п за. саморадњу ученичку. Ученик је више дисциплинован тиме, што се навикава, да и веће целине одржава у свести, и ако су те целине довољно покретне (као што и треба да буде), те се из њих изводе и нови редови и нови облици, ученик ће тада осетити, да то није нуко памћење и да он из свога знања уме и сам да ствара понешто. По-