Prosvetni glasnik

СЛУЖБЕНИ ДЕО

29

нављаље иде дакле и изнад свога неиосреднога значења (утврђивање градива) и елулш и највишим циљевима наставе и васпитања. На тај је начин уједно доскочено и прекору, да нонављања вемају драж новине, те да су стога досадна и учитељима и ученицима (овима нарочито у вишим разредима), јер досада се да избећи тиме, што ће се с наставним градивом изводити разне варијације, што ће се оно посматрати с разних стајалишта, у разним везама, и тако задобити нове стране и старих ствари. Ово је врло нотребно, ади не мора и не треба увек да буде, нарочито не у нижим разредима, јер ту ученици истом теку градиво, којим ће касније слободно располагати. Али и ту се може зарана садржина за облике измењивати на разне начине и градиво разнолико груповати. Тако на пр. коњугујући један исти глагол у разним временима у читавим реченицама можемо остале делове ових измењивати на разне начине, ученици могу са задатим глаголима реченице и сами састављати; речи се могу распоређивати на стварне групе (на нр. за немачки језик: Шта ради ученик у школи? Иде, стоји, седи, говори, чита, пише, мисли, — тим се нонавља читав низ неправилних глагола) или на етимологијске (породице речи). За веће варијације, за посматрање градива с разних стајалишта можемо се на пр. у историји послужити понекад и ретроспективним (или тако названим „рачјим") методом (од каснијих догађаја, идемо к ранијим), и тако од послсдица ићи к њиховим узроцима, или прегледом синкронистичким, у коме ће бити истакнути једновремени догађаји у разним државама или покрајинама; или би се могли нрегледно прећи грађански, верски ратови за ослобођење једнога или и свих (ово нарочито пред испит зрелости) векова, или историја једнога града или једне нокрајине, или начинити једна историјска шетња на географској карти, ноћи на пр. Дунавом од извора до утока, тга изнаћи сва места на њему, где су се збили разни историјски догађаји; у геограФији се може тражити поређење појединих земаља и покрајина, река и мора, у језицима ноређење прочитаних дела и т. д. Понављање може бити (у вишим разредима, у нижим што ређе) на основу домаћега рада, кад учитељ зада ученицима, да се код куће спреме из кога ранијег дела наставе, па се после о томе уверава на часу или се можебити тим градивом послужи и за иисмени задатак, или учитељ може на часу и сам чинити пробе, како су ученици запамтили који од ранијих делова, који не мора имати непосредне везе са садашњом наставом, али је иотребна припрема за наставу, што је на реду. Тако на пр. после увода у психологију, пре него што учитељ пређе на оеећаје, треба да понови најважније чињенице из Физике и Физиологије, да би узеници моглд схватити разлику између дражи, надражаја и осећаја. Овако понављање бива уопште онда, када у вишим разредима треба изазвати које градиво из нижих.