Prosvetni glasnik

СЛУЖБЕНИ ДЕО

31

њеница, које нису тако често назочне ученицима, и да се оне све учврсте и одрже, зато треба и више снаге и више времена. У распоређивању и извођењу понављања, а нарочито већнх делова и цедине, учитељи ових нредмета морају имати више обзира према ученицима, да их не би оптеретили нагомиланим и непостепено изведеним нонављањем. Пре свих других учитеља они треба да имају на уму, да понављање равномерно буде раздељено на читаву годину, а не да се баци одједном све на кра.ј године, кад Је и иначе в&ћ много теже одржати заинтересованост ученика за школски рад. Пошто њихово градиво није у ненрекидној примени, то они треба кроз читаву годину да траже и да упућују на враћање на старо градиво, како би се ово непрестано освежавало, „јер кад .је понављање нужно, онда оно долази већином доцкан" (Ма§ег). Не може се обићи ни питање, да ли треба све понављати. На то .је питање одговор: само оно, што треба да је трајна, увек назочна вдаститост ученикова. И ту ће се, исгина, мишљења разликовати, када се нокуша, да се обим одреди, али већ н само непосредно искуство у раду много помаже у одређивању обима, и тога се искуства треба и држати. А оно нас учи. да треба да је увек назочно оно, што служи као неопходна претпоставка за даље напредовање и усавршавање у једном предмету. ЛПто мора бити готово, да би се примена могла извести, мора бити и добро утиснуто" (Видман). Што је изван тога, што није основа за даљи рад, што не мора бити готово за примену, то не треба ни да је предмет за понављање. Ту долазе пре свега они силби нзузеци у граматикама, који се никад или врло ретко јављају у лектири, многе појединости из историје, које немају непосредне везе с током догађаја, многе квантитивне одредбе из Физике и из хемије и т. д. Од учитеља је довољно учињено, ако ученике упути, да све таке појединости умеју наћи у случа.ју потребе, а претеран је, и за многе ученике и немогућан, захтев, да их у свако доба све морају знати наизуст. Има ли случајева, кад понављање није на месту? Кад се ново градиво пружа, кад учитељ већ заинтересује ученике за-њ, кад у њих већ настане запетоет, да чују што ново, онда настаЈе нека врста разочарања, ако им учитељ казује, што им је већ познато. Ово нарочито бива, када се отпочињу нови одељци. Ако је дакле ту потребно, да се изазове нешто од старијих представа, то мора бити сасвим укратко, иначе се заинтересованосг губи и успех наставе слаби. С ранијим градивом, потребним за припремање новога, треба завршити пре него што се пређе на нов циљ, и ученици за-њ загреју. Увежбаност је постигнута довољним ионављањем. Она казује, да је градиво савладано, и да се ученик служи њим лако и поуздано. Непрекидно понављање једнога градива на часу називамо увежбавањем. Да би се које градиво увежбавало, понављања морају бити врло честа