Prosvetni glasnik

32

ЦРОСВЕХНИ ГЛАСНИК

(на пр. за деоинације и коњугадије, рачунање у глави и т. д.), и ту се она морају изводити не само брзо него и убрзано. Механизам се овде не да избећи, он је овде и на свом месту, и ученицима најнижих разреда, где се и врши овако понављање, ни,]е ни досадан (нарочито ако се врсте задатака и ученици брзо измењуЈу). Напротив они уживају у брзом казивању облика и.ш у рецитовању песме или друге које садржине (често коју и не разумеју никако, с каквим уживањем на пр. они брзају у својим бројеницама, код којих често ни речи не разумеју!) просто стога, што се памћење у њих најјаче развија у то доба, и оно тражи, да се примени што више. Касније, када се почну више развијати Фантазија и мишљење, та се радост губи, јавља се шта више и одвратност према механичком памћењу, и то је знак, да ту више не треба изискивати сувише много у томе правцу. Еазивање је у хору изврсно средство за увежбавање. Оно се моа;е употребити не само на најнижим него и на средњим степенима, не само за стране језике и за песме на матерњем језику него и за све остало, што хреба утврдити добро и знати на изуст. Оно и оживљава наставу, и кад се прелази у одређеном такту, знатно је и олакшава. Али ако је брзина и убрзаност код увежбавања потребна, ако је и тражи дечја природа, и ту се може прегонити. Учитељ може и ту тражити сувише и изазвати немир и нервозност у деце, који их не остављају често ни у сну. Стога и ту вреди опомена: по природи, али пе изнад (или преко) природе! Ако ученици и треба да „касају пред учитељем" (Монтењ), то ипак не сме бити у претераној мери. „Касањем* треба да се њихове снаге развијају, а не да се троше и сувише и убивају. Поред увежбавања у шкоди, на часу, увек ће остајати доста градива, које ће ученици морати утврдити код својих кућа, и то или увежбавање у школи допунити вежбањем код куће. да буде иотпуно утврћено, или задате лекције научити напамет или наизуст. С обзиром на ово учитељ ће добро учинити, ако припадом буде давао савете ученицима, како ће задато градиво што лакше савладати. Експериментална нам је педагогија дала- за то доста опробаних резултата. Ако се неко градиво уме једном слободно исказати (на пр. кад се неносредно понове учитељеве речи), то још није знак, да је оно запамћено или утврђено. Сутра-дан већ можебити, носле неколико дана зацело, неће га моћи више исказати, а често ни истога дана. Ако ученик уме да понови једну лекцију непосредно на часу, то још не значи, да ју је запамтио, и да ће је и код куће умети поновити. Према огромној количини утисака, које примамо у животу, незнатан је број оних, који се не заборављају, који се једном за свагда ужљебљују у свест. Све остало пропада или се одржава истом у више или мање промењом реду, ако се не понавља. Да би се дакле једно градиво одржало, и да се везе његове не би пореметиле случајним, непотребним,