Prosvetni glasnik
84
ИГОСВЕТНИ ГЛАСНИК
рацијама), а то је готово толико исто, као да их нису ни научили. Добар је начин учења речи и тај, да се речи нб уче посепде него нонављањем читавога штива (нарочито кад је оно заједничко) са задржавањем на оним речима, које су непознате. Дли и у овом их случају треба умети исказати и без штива, и преко реда, и то не само њихово значење (објашњење њихово матерњим речима), него треба да је и дака и брза асоцијација и од матерње речи до стране. Да је потребна и аеоцијација од предмете до стране речи, и обратно, добро је познато и у нашим школама, јер се и у нас већ доста радило и ради директним методом, као што је познато и то, да се ни овим методом не можемо искључиво служити ни у живим језицима. И у учењу треба умети одржати иотребно темпо, — ако је сувише споро оно исто тако као и споро читање одводи пажњу на другу страну. Што је градиво више савладано, треба и темпо да је што брже (дакле исто тако као и код увежбавања на часу), код тежега је градива осредње темпо најпогодније 1 . Не треба се бојати, да брзо учење изазива јачу замореност, замореност је незнатно већа, парочито за краће удење, међутим се уштеђује много више времена, које може нослужити одмору. Још је једна веома, важна ствар, с којом греба да су учитељи начисто и за себе, и то у свом рођеном интересу, и, уколико је то год могућно, и за своје ученике. Они треба да познају своје тинове памћења као и својих ученика, или бар да упозоре ове, да сами себе посмаграју и да се у учењу послуже резултатима свога посматрања 2 . Мојман наводи пример, како један дечко није могао нацртати границе Грчке ни после тачнога посматрања, све док их није ирешао прстом. Овај нам дечко приказује дакле моторни тип, он памти поглавито предствама покрета, а тако исто има и људи, који памте поглавито представама слуха или представама вида (акустични и визуални тип). Визуални тип лакше памти оно, што види, стога би н. пр. рачунање у глави могло бити за-њ веома тешко, акустични, оно ито
1 У Ебингхаусовим покушајима с Шилеровим станцама при разговетном артикуловању највећа је брзина била 200 јамбова у мпнуту, средња 150, а за споро темпо 100. — При немом читању поједине се речи читају готово тако исто брзо као и поједина слова, а споро читање, код кога долази више од пола секунда на један слог, слаби пажњу. 2 Добро ће бити ако се ово посматрање протегне и даље и обухвати све духовне диспозиције ученичке. Нормадне ученике могли бисмо по даровитости поделити на четири груие: уметничко-техничка даровитост, језиковно-историјска, природно-математичка и комбинована даровитост (две или и све три претходне), која се врло ретко јавља, међутим је доста честа појава, да једна даровитост, н. пр. уметничка, готово искључује апстрактно мишљење, те јој стога веома тешко иадају предмети, који се на-њ обраћају (В. о томе КегасћепзСешег, вгишИга^еп с!ег 8сћи1ог^атзаЂгоп 2 , стр. 214. и даље.