Prosvetni glasnik

36

11Р0СВЕТНИ ГЛАСНИК

уму, те да уме схватити и застој у њему. Када је већ приличио градива нагомилано, које треба средити и утврдити, онда се не прима тако лако ново градиво, и тиме се може објаснити тај застој, који није случајан и у вези је с економијом духовнога рада. Добар ће учитељ имати смисла за ово и знаће, да је то доба за понављање и за утврђивање. Понављање је један од најважнијих задатака и учитеља и ученика, јер без понављања нема утврђенога градива а без овога нема ни знања ни умења. Понављање је или просто, када се градиво утискује у памћење било увежбавањем бидо учењем наизуст, или повратно, када се враћањем на старије градиво спречава заборављање или попуњују празнине у памћењу. И једно се и друго понављање да спојити с варијацијама и с комбинацијама, чиме је разумевање градива знатно потпомогнуто, — истом се тада и може рећи за градиво, да је потпуно савладано, када се оно и у разним облицима упознаје и у разним редовима да употребити. Најбољи је и најпоузданији начин за понављање непрекидна примена, ова управо чини понављање излишним (кад непрестано пишемо, не морамо учити, како се пишу поједипа сдова, кад непрекидно множимо, не морамо понављати једанпутједан), — али пошто све градиво не може бити на тај начин употребљено, пошто га треба и у целини, и са разних стајалишта посматрати, то се повратно понављање не да избећи. Али и за ово остаје иманентна репетиција. која се изводи заједничким радом учитеља и ученика, најбоља припрема. „Како се сад обично поступа, сувише се много ишчекује од надзора учитељева, од непрестано понављане контроле свакогдневнога појединачног рада, а сувише се мало оставља заједничком продужаваном раду, постепеном увежбавању и памћењу, која се постижу непрестано понављаном практичном употребом" (Деман). Задавање и домаћи рад ученички. Било је време (да ли заиста само: било је?), када је настава била у главном задавање и испитивање. Учитељ је задавао: одавде довде, један лист, два и т. д., — често како је кад хтео тим ч да казни ученике [ово нажалост и сад понекад бива, али ,ко од наставнога средства гради дисциплинарно, доказује тиме, да као учитељ не вреди пишта" (Матијас)] — и с књигом у руци редом испитивао, врло често и од речи до речи, и ученици су и учили „од речи до речи", чак и „од слова до слова*. Такав поступак и није настава, која у свом појму садржи сарадњу учитељеву и при предавању градива -ученицима и при примању (савладанога) градива од ученика, он је ироста контрола, да ли је наређено извршено или није, и већином је чист механички посао и за учитеља и за ученика. Код такога су се поступка учитељи ослобођавали своје дужности као учитељи и наставници, и не