Prosvetni glasnik

ОЛУЖБВНИ ДЕО

37

тежиште него је целина рада за. ученике била у домаћем раду, за учитеље у В прес.1ишавању в . Данас се у врло великој мери јавља тежња, сасвим супротна томе поступку. Не само да се иде за тим, да се ограничи домаћи рад и тежиште рада пренесе у шкоду, него се постављају и захтеви, да се домаћи рад уопште укине, и сав наставни рад сврши у школи: све, што ученик треба да научи и да зна, треба да је потнуно утврђено зајодничким радом учитељевим и учениковим на часу. Оваким би поступком истина читаво наставно градиво било задобивено саморадњом учениковом, јер би ученик и у предавању градива непрекидно радио заједно с учитељем, али би остало мало или нимало места и за другу саморадњу, т. ј. да ученик самостално ради, и да сам својим трудом дође до некога резултата. „Зарана треба дете увести у велики закон рада" (Колар), јер се, као што Пестолоција тврди, најбоље образу.је радом, и образовање је радом за рад основа људскога образовања уопште. Ако треба дакде и ограничити домаћи рад и оставити времена ученицима и за одмор и игре, за кућу и родитеље, за друштво и друштвено образовање, ипак се домаћи рад не може сасвим укинути, јер се образовање не може одрећи свога циља, да ученике доведе до самосталнога рада. А тај се циљ неће моћи лостићи, ако ученици не буду на-њ упућивани зарана. Доааћи рад је дакле „битна допуна школске наставе" (пруске инструкције). Као у свем наставном раду, тако и ту мора бити постепености, — и што се више ученик нриближује крају свога средњошколског образовања, то и задаци треба да су за-њ што самосталнији. Ученик се мора навикавати на што мању помоћ са стране, све више треба да уме изнаћи сам и сва помоћна средства, како би касније могао сам себи постављати задатке и израђивати их самостално. И у средњој школи му се може дати за ово придике. Ни у најнижим разредима није потребно, да сви задаци буду од учитеља у једном смеру одређени. Треба допустити, да се нешто и од своје воље одабере, тим пре, што је све, што се споља наметне, много теже. Учитељ ће н. пр. тражити, да једну песму, као што је .Косовка девојка" сви ученици знају наизуст. А .ли за неке несме. и на матерњем и на страном језику, није потребно, да их баш сви ученици знају и наизуст. Учитељ ту може допустити, да ученици по својој вољи одабирају између песама, што су у школи прочитане и објашњене. Тим му се уједно може дати прилика, да прибере многи податак за характеристику ученика, и онда, кад ученик одабере најлакшу и најкраћу песму. Ади учитељ ће видети тада, да ће бнти и ученика, који ће све песме знати наизуст (а ово, можебити мало и претерано, и траже неки сувремени педагози). У вишим разредима може ученик сам себи одабирати н. пр. приватну лектиру на матерњем и у страним језицима, а у вишим,