Prosvetni glasnik

38

ПРООВЕТНИ ГЛАСНИК

договорно с учитељем, и сам себи задавати задатке из свих предмета, који могу унеколико и иремапшти непосредни циљ једнога предмета у средњој гаколи. Ако учитељ види, да ученик заиста с вољом и с успехом ради у једноме правцу, треба да га у томе потпомогне — и рад му утоАико олакша, што ће обратити пажњу осталих учитеља на то, како би ови могли бити у својим захтевима попустљивији према овом ученику, те да не траже, да исти ученик и у њихв-вим предметима показује исту заинтересованост и дедатност, држећи се дажнога гледишта: кад може оно, може и ово 1 . У почетку рада треба да је целокупно градиво нотпуно савладано у гаколи. Понављањем и увежбавањем на часу треба да је утврђено тако, да се домаћи рад сведе на најмању меру. Али овај мора бити бар толики, да одржава заинтересованост за гаколске предмете, и кад се гакола остави, а не да се са затвореним књигама у гаколи затвара и глава ученикова за све, што се у школи радило. Образовање се изводи тихим, постојаним радом, па ако наставно градиво и неће.увек буктети у главама ученичким, а оно треба бар да тиња у њима, како би се могло лакше распламтети, када дође време тому. Стога се нарочито у предметима, који траже што самосталнију примену (језици и математика) неће и не може проћи ни на најнижим степенима без озбиљнијега домаћег рада, — „хватати се унеколико у коштац с теретом дужности већ је за младу вољу пре спасоносно него ли неповољно" (Минх). Самосталност се сночетка не може огледати у слободној продукцији, она се огледа у простој цримени властитих снага. У првим се задацима треба држати што верније познатога градива, да се не би јачим ироменама учинило ученицима, као да имају пред собом нешто, што још, нису учили, јер није редак случај ни у вишим разреднма, да ученици, кад им се које градиво прикаже у новом облику, изјаве, да им је непознато, и да га нису учили. Пре него што дође дакле продуктиван рад на ред, треба даје репродуктиван потпуно изведен, као потребна претпоставка за онај. Иоузданост се у слободној примени задобива најбоље, ако су добро утврђени елементи, с којима треба да се изводи. У вези је то с тим, што се прво морамо обраћати памћењу, па касније све то више Фантавији и мишљењу.

т Потребно је, да се у овом правцу пође још н даље, и још више сдободе да ученнчкој индивидуалности, нарочито у вишим разредима, Учитељи треба да се већ једном помире с тим, да школа не може обухватнти све иредмете, да, и дредмети, које она не обухвата, имају своје важности и вредности, п да ученици могу имати и за аих диспозиције и заинтересованости, Учнтељ, који свога ученика познаје (а треба да га познаје, и то још како!), треба и за ово да зна, по могућиости да ученика. потиомаже и у томе, а не сме — не хтети знати за то и позивати се само на шкоду, нарочито не, ако ученик одговара и школиним захтевима.