Prosvetni glasnik

СЛУЖБЕНИ ДЕО

39

Постепеност у задацима, и с обзиром на обим и с обзиром на самосталност у раду, треба и ту да покаже везу средње школе и с основном и « университетом, — први се задади сасвим слажу е начином задавања у основној школи. последњи већ треба да имају облнк, нриближан университетским задацима, и да припремају за ове. Поред овога главног смера, да образују за самосталан духован рад, задаци треба да потпомогну и утврђивање пређенога градива (уколико ово није већ на часу постигнуто, нарочито у најнижим разредима), учење наизуст (ово и у најншким разредима, јер се једна песма н. пр. не може толико понављати, док је сви ученици не науче, пошто би тим честим понављањем на часу песма много изгубила од свога утиска, заинтересованост се ученика не би могла одржати, и велики би део наставе био бесплодно употребљен, — цајвише је, што се ту да учинити, да се песма неколико пута у хору нонови, а затим с неколицином ученика покуша, да се наизуст репродукује), и најзад, да ученике навикне на ред и на чистоћу (писмени задаци). За домаће радове ученици имају више времена на распол.ожењу, стога морају још већу пажњу обратити и на снољашње стране писмених задатака него ли у школских иисмених радња. У оне задатке спада и пренис „ начисто",, али да се и том препису да право зиачење, а уједно и да се ученици не оптерећавају много, преписи не смеју бити ни еувише чести, ни сувише дуги. Ово исто вреди и кад се задатак састоји у цртању геограФијских карта, геометријских Фигура (или и израђивању ових) и томе Сличном. Ни задаци не стављају захтеве само на ученике, као у свем и наставном и васпитном раду, тако се и код задавања стављају захтеви и на једну и на другу страну. Није доста, да учитељ само зада, он мора добро знати, шта ће и како ће задати, пошто и сваки задатак, као и сваки поједини час, мора имати свој посебни смер. И зато .је иотребно, да се учитељ не стара само за метод свога него и за метод ученичкога рада. Настава није потиуна, ако не обухвата у себи'упуства, која учитељ даје ученицима о томе, како треба да раде, и како треба да уче, „што је ова вештина већа у учитеља, тим је већа и вредноћа у ученика" (Матијас). Посао би овај биб много лакши, кад би за умне способности била увек везана и способност за рад. Међутим је и с духовним имањем као и с материјалНим, и једно се и друго, ма како оно зелико било, да расути улудо, док се, с друге стране, и једним и другим, и врло скромним имањем, дају постићи велики циљеви, ако је само задобивен метод, т.-ј. способност за рад. Учећи ученике раду прва је дужност учитељева, да у ученика изазове срчаност и одушевљбње за рад, 'Го ће учинити, ако задаци буду увек примерени снази ученичкој, јер успешну примену властитих снага увек прати чуство задовољства. Ако задаци премашују снагу