Prosvetni glasnik

42

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ности учитељеве, и најбоље се намере учитељеве могу разбити о стварности, које се не дају изменити. Што је учитељ више радио на часу, што је градиво више савдадано заједничким радом, тим ће му мање бити потребно, да ученике оптерећава ведиким домаћим задацима. Он мора бити умерен већ и стога, што није сам, и сваки учитељ треба да зна своју границу, ко.је треба да се држи. У неким је заводима обичај, да учитељи записују у разредну књигу поред задатака и време, које је за њихову израду потребно. То исто записују и ученици у своју „књижицу задатака", јер им учитељи увек диктују и задатке и одређено време за њих. Тиме се избегава, да се за један дан сувигае много задаје, а даје прилика и за контроду, да ли је одређено време добро одмерепо. Искуство, које се на тај начин тече у одмеравању времена за ученички рад, може бити од велике користи, и у многим случајевима предупредити преоптерећеност. Понеки пут могу ови записи сачувати и учитеља од неоправданих нрекора (да много задаје). Саморадњи и самосталности ученичкој веома много могу сметати и домаћи учитељи (инструктори), који су уједно и знак некога неповерења у школу и у њезин рад. Дужност је учитеља, /1а ово неповерење, где се год јави, разбију на тај начин, што ће савесним и методским радом доказати, да је важнији и већи део нотребнога знања за ученике већ савладан и задобивен у школи, те тим индиректним путом родитељима показати, да је за ученике домаћи учитељ исто тако непотребан као и разна, допуштена и недопуштена средства, којима се ученици превозе из разреда у разред. Сав пак рад у школи, и најбољи, домаћи учитељ може сасвим илузорним начинити, јер многи. ученик, који има учитеља код куће, замишља да је за-њ сасвим излишно, да у школи пази и ради с учитељем, пошто ће му то домаћи учитељ и тако све на левак улити. Таки ученици сматрају наставу као чист губитак времена, и с пуним правом, ако је настава подешена тако, да могу и постићи, што су себи нредузели, т. ј. да не пазе, и да не раде ништа. Учитељу је много теже на таким ученицима носматрати утицај своје наставе, и, пошто се неки трећи између њега и ученика поставио, често пута неће моћи пресудити, шта је у одговорима ученикова властитост, а шта му је пре по часа накљукано . Ученик се може тако кроз дуже времена кретати на штакама, док се учитељи, можебити на велику штету и његову и његбвих родитеља, најзад не увере, да нема својих ногу, којима би могао даље напредовати. А може се десити и најгори случај, да и здраве ноге у ученика, пошто му се непрестано подмећу штаке, нанослетку закржљаве, те доиста и спадне на то, да се без штака пе може кретати. Онасност је ова од домаћих учитеља (за поједине ученике много већа него за наставу уопште) одавна запажена и покушавано, да се