Prosvetni glasnik

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Ако се и не би могло све иостићи, може се, и треба да се ностигне више него што сад обично бива, и то управо због оне разлике између иисмености и з 7 смености. Писменост нрати свестан рад, мишљење наше узима строжи облик, исказивање се ту не губи у неодређеностима и околишним изразима (или му се онда значеље заиста губи), и право је знање оно, које се да јасно и одређено ставиги на хартију. Школа се према томе не може одрећи задатка, да ученике научи и писменом приказивању не само наставнога градива него и онога, што сами мисле и чуствују. Али уираво та разлика између усмености и писмености у овом смислу чини, да се наставно градиво не може упоредо и усмено и писмено увежбавати, и да усмена вежбања морају увек, и то у великој мери, претходити писменим. С иисањем се не сме рано отпочињати, нити се оно сме злоупотребљавати, с лаким нисањем јавља се и лако мишљење, и ученици се навикавају, да пишу и онда, кад нису са ствари начисто, и кад немају пгга да кажу. Борба против овога у школи одржаће своје велико значење и изван школе. Докле с-е дакле једно наставно градиве добро не утврди, док се и ухо и око (читањем или писањем на табли) на њ добро не навикне, дотле се писмена вежбања не отпочињу. То је први потребни услов, да се избегну многе погрешке у писменим радњама, и да се ученици навикавају, да на хартију стављају само оно, што знају. Ако се ово буде доследно изводило, ученици ће бити пажљивији, боље ће радити, схватиће вредност писмених радња, боље ће пазити и на облик, и неће бити дрљања и писања чега било, тек само да се задатак сврши. Писмене се радње задају највише у језицима и у математици, ади је добро, да ни остали предмети не буду сасвим без њих, и да се и у овима ученици уче писменом, дакле строжем начину изражавања и облику приказивања, који је тим предметима својствен. Дабогме да ове радње не треба да буду честе, једна или највише две у години, школска или домаћа, али кад се зададу, морају се озбиљно узети, као и редовни писмени задаци, савесно исправити и то не само с обзиром на садржину него и на облик. Да се озбиљно узимају, треба показати и тим, што ее неће примати на хартијицама или одвојеним листићима, него на једнаком за све спољашњем облику, који буде учитељ одредио. Прве су писмене радње вежбања на. часу, ношто је градиво већ довољно усмено увежбано, и учитељ се за све време и таблом служио, а под његовим упуством у даљем току и ученици. Нарочито у страним језицима нека ученици ни једну реч не напишу пре него што су се са њезином сликом добро упознали носматрајући је на табли. За време усменога вежбања може учитељ нозивати ученика на таблу, да напише илу ону реч или реченицу, не прекидајући међутим рад с осталии