Prosvetni glasnik

СЛУЖБЕНИ ДЕО

на свом месту нарочито у извештајима за претпосдедњи одсек, онда они треба да изазову нај јаче дејство, да би се до краја године ностнг.10, што се још може ностићи. За годишња се сведочанства век губи њихово непосредно значење, стога би у њима, док су одређене одене у снази, кратке характеристике могле и изостати. Писмене радње. Писмене радње су вежбања, школска и домаћа, и задаци, домаћи и школски, којима се написмено утврђује и примењуЈе наставно градиво; у задацима осим тога треба да се нокаже и успех ученички, и они се стога обично и оцењују. Писмене су радње према томе потребни саставни делови сваке ваљане наставе. Оне су учитељу потребне не само за утврђнвање и примењивање градива него и као подлога за процењивање ученичкога усиеха (тегћа то1ап<;, зспр4а тапеп! вреди и окде), и ако се ни један опрезан учитељ неће искључиво на њих осло нити, кад даје оцене; оне су ученику потребне, да се прибере, и да и сам себи да рачуна о своме знању и умењу. Добар ће знак бити развијене саморадње у настави, ако ученик уме и сам себе да посматра, и да се и сам послужи искуством, што га је стекао при изради писмених радњи. Познатаг је чињеница, да писмени одговори ученички заостају иза усмених, често и веома далеко, да се у писменим одговорима много пута и врло добри ученици изједначе са слабијима, и да се изузетно јављају ученици, којих би писмене радње биле боље од усмених одговора. У тој чињеници многи педагози, који мисле, да и једни и други одговори треба да су једнаки, или бар приближно једнаки, виде унутрашњу погрешку наставину и држе, да би се ова могла само тако уклонити, кад би се начин рада с писменим вежбањима и задацима променио.из основа. Али како било да се мења начип рада, потнуна уједначеност између усменога и писмепога рада једва да ће се моћи икада постићи: усменост је природнија, њом се непосредно откривају (или сакривају) мисли и чуства, и нрилика се за њу јавља при сваком дружењу с људнма, или и са животињама и стварима (нарочито у деце). Писмено исказивање се не врши онако несвесно и лако, многим је чим ограничено, и читав је речник, који се само говори, а никада, или бар ретко кад, и пише, и нарочито се школски речник креће, према живом и природном говору, у доста уским границама. Можебити да се у овом чак и претерује : ни школски писмени говор не треба да је само говор школских књига и сасвим удаљен од живога и природног говора. Ово такође може' бити погодно средство, да се постави ужа веза између усмености и писмености, те да и ова постане живља и природнија, просветнп гддсник, i кљ., 1 св., 1913. 4