Prosvetni glasnik

СЛУЖБЕНИ ДКО Г>1

ученицима. Када се на овај начин увери, да су се ученици добро тпознали са сликама, речи, учитељ предази на вежбаља школска и зада]е читавом разреду, што је по.јединцима на табли задавао. Најбоље је, ако ученици имају за ова вежбања засебне вежбанке, које учитељ може с времена вреМе прегледати, па се и том приликом уверавати о постепрности свога рада. Што су ученици написалл, треба одмах и да исправе, да се не би задржавале у њима ногрешпе слике, а многе погрешке биће знак знак за учитеља, да је рано отпочео с извесним вежбањем. — И у математици треба пазити, да се циФре и знаци правилно пишу, да се рачунске операције, нарочито с иочетка, потпуно израђују, да се не дрља и школска вежбања не раде на хартијицама или листићима. И овде треба да имају пред собом и ученик и учитељ целокупан иреглед свога рада. У математици већ сама ирирода предмета доноси са собом, да се I отово свакога часа морају врши^ писмена- вежбања у школи, јер и оно, што учитељ или један ученик на табли ради, морају радити и сви ученици на својим местима. За језике је довољно, ако се нисмена вежбања врше у вези с граматичким градивом увек, а са штивом истом, када се оно одабере за писмено вежбање као принрема за задатке. Домаћим је вежбањима циљ, да се ученици навикну и на самосталан писмени рад, без непосреднога упуства учитељева. Та вежбања не треба да су редовна, и до умешности учитељеве стоји, да одабере згодан моменат за њих, њихову врсту и величину. И она морају бити одмерена према снази ученичкој, а треба имати обзира и на то, да не одузимају много времена. Али она не смеју бити ни сувише мала, и боље је задавати их ређе но да. буду честа и сувише кратка. „Целокупан рад једнога дана не сме бити састављен од многих ситница" (Минх). Вежбања та не треба да буду за ученике као мушице, што нам зује око главе, — знамо, да нам не могу ни иомоћи, ни шкодити, али су нам досадне, јер нас приморавају, да и на њих мислимо. Али да би се њима иостигао циљ, она не смеју ни у ком случају бити механички рад, дакле нити препис из књиге нити нрепис из главе 'нечега, што је наизуст научено). Ова се вежбања могу радити у истнм вежбанкама, које ученицима служе и за школска вежбања, а учитељ их мора одмах идућега часа у школи прећи с ученицима и исиравити. У вежбанкама не треба да буде ничега, што учитељ није с ученицима прелазио и исправио. С осталим вежбањима учитељ ће нрегледати и ово, али и на часу већ треба да нокаже, да и о њима води рачуна. Ако ученик види, да се учитељ не брине о њима, она ће изгубити сваку драж за њих. , ± Истом пошто је .једно градиво добро увежбано и усмено и писмено може оно послужити за задатке, у којима се показује општи учем(% ШУ