Prosvetni glasnik

52

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

напредак, и којима учитељ допуњује свој суд о успеху и о раду свакога ученика посепце, Као и иисмена вежбања тако и задаци норају бити у вези с наставом, бидо да се узимају из градива, што је на реду, било и из ранијега, ко.је .је поновљено, и тим указан смер, ради кога је то учињено, ако није било за то и других узрока. Да задатак не сме бити ни сувише дуг, пи сувише кратак, ни сувише тежак, ни сувише лак, да и у једном и другом треба да буде постепености, да прелази од једне врсте задатка к другој не смеју бити нагли и брзи (да ови морају бити припремљени и вежбањима у разреду), да и задаци треба да буду зрцало развоја и напретка наставе, то је све врло добро познато учитељима, као и разлози, због којих треба да је тако. Али и задатак треба, као и целокупна настава, да изазнва заинтересованост у ученика, он треба којом новом страном да изазове и изиенађење у ученика, али не сме доћи као изнебуха, да му се ученици не би могли убрзо прилагодити. Оно изненађење треба да буде пријатно, и задатак треба да пружи и то задовољство ученицима, да ови већ при самом задавању осете, да ће га моћи добро израдити, То чуство задовољства ће много допринети, да се задатак заиста добро изради, — задатак не сме одмах у почетку ученике онерасположити и тим њихове снаге за рад ослабити. И задатак мора њихове снаге изазивати, нодстицати, појачавати саморадњу, али само не треба мислити, да су за то погодни загонетке и ребуси или разне замке и удице. које понеки учитељи с нарочитим уживањем постављају Јчевицима. Пошто задаци треба изнутра из насгаве да поникну, то је ириродна последица тога захтева, да треба да их учитељ сам и састави. И задатак мора бити припремљен, учитељ га не сме на брзу руку на часу састављати или задавати из књиге. Задатак се иринрема у току прелажења једнога одељка, учитељ се у настави задржава на овој Или оној тачки, погодној за задатак, и често му и нехотице сипе најподеснији облик за-њ. Са свршетком одељкл свршен је и задатак у глави учитељевој, — он се одваја тако од наставе као зрео плод од воћке, коме заиста и треба да личи у свему. Из тога разлога (поред других још) боље је, кад се задаци не везују за унаиред утврђене термине. Као што је у математици лакши рад с. иисменим вежбањима тако је и са задацима. Они су ту одређенији, неиосредније се и лакше одвајају од наставе. У језицима се мора пазити на нравопис, на нисмене знаке, на граматику, на стилистику, на мање или више слободно исказивање мисли, — и све се то јавља већ и у иочетној настави. Задаци треба да отпочињу (пошто су им претходила вежбања у правопису и у стављању писмених знакова) с варијацијама текста (промена броја, лица, времена, разграњавање простих реченица, претварање ових у сложене или обратно итд.), с одговорима на иитања, прво у вези с више пута поновљеним штивом, па после све слободније, с наследо-