Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА 71

чује њено увођење, остављајући је увиђавносги онштина, па ипак је она и у тим кантонима заведена скоро као и у остадим. Норед овога, већина каитона нредвиђају при ревизији наставног плана за основне школе и домаАе газдинство, као битни саставни део наставе у женским радничким школама, које постепено добијају све спремнији наставпички персонал. 1 У вези са школском обавезом савезни је устав, као што се из раније наведенога чл. 27. види, предвидео и бесплатност наставе. И ако не на исти начин, инак је бесплатност наставних средстава (уџбеника, геограФСких карата, атласа и упустава сваке врсте) и ђачког материјала (хартије, свезака, свега материјала за писање и цртање) заведена у примарним школама свих кантона. Раздика је у томе што неколико кантона (њих четири) разумеју да бесплатност има да се односи само на наставна средства (навели смо већ шта се ту подразумева), док Је остали проширују и на све ђачке школске потребе уопште; даље, у неким је кантонима остављено општинама да се брину о наставним средствима и ђачком материјалу, у другим их у томе потпомаже кантон, а у некима се о извођењу бесплатне наставе стара једино кантон што је, разуме се, најправилније. Тако у шест кантона (Цуг, Базелштат, Апенцел И. Р., С. Раден, Тургау, Женева) трошкове око извођења нринцина беспдатности нодноси искључиво држава (кантон), а у другим кантонима .један део трошкова пада на државу а други на општине и то не увек у подједнако.ј размери ( у Цириху је, нпр., размера 40 : 60°/ о ; у Базелштату 45 : 53%; У Апенцелу И. Р. 30 : 70%; у Нојенбургу 80 : 20°/ О! тј. 80% укупних трошкова сноси кантон а 20% општине)у кантону Ват држава набавља сва наставна средства и сноси половину трошкова око набавке ђачког материјала. Извођењем обавезне и бесплатне наставо успело се у Швајцарској да сва деца пролазе кроз основну школу. За недовољно развијену и ненормалну децу постоје нарочите школе, заводи и курсови, које такође уживају и савезну помоћ. Укуини број ученика основне школе у целој Шва.Јцарској износио је у 1910 години 538286. Ти су ученици били из 3376 школских општина, које су имале 4704 школских места са 13582 одељења и то: 7712 мешовитих, 1639 мушких и 1717 женских одељења. На једнога наставника долазило је просечно 44 ђака (1 више него у 1909). Сви ђани укупно учинили су наведене године 5768319 оправданих и 712323 неоправданих изостанака 2 (укупно 6480642), те

1 По најновијем закону о државном нотпомагању основне наставе и учитељским платама у ваитону циришком (усвојен народним реФерендумом од 29 септ 1912 п. н.) илата је учитељидама женског рада најмање 45 дин. од недељног часа, а сваке треће године сдужбе добијају 5 дин. иовишице тако да посде 19 год. службе нлата од недељног часа износи 75 дин.

- Изостанци се рачунају као код нас: свако нода ^ана један изостанак.