Prosvetni glasnik

72

ПРОСВЕТНН ГДАСНИК

према томе на једнога ученика долази просечно 10,7 оправданих и 1,3 неоправданих изостанака. Овде треба наноменути да се број укупних изостанака смањио према години 1909 за 2482 (или просечно 0,2 на једног ђака), и ако је за то време број ђака лорастао за 8696. Из ових података дако се између осталога може увидети да је посећивање школе уредно, да разреди нису претрпани, и да.је у огромној већини шкода заједничка настава за мушку и женску децу. Наставнички кадар у основним (иримарним) школама бројао је речене године 7401 учптеља и 4781 учитељицу, што чини укупно 12182 наставника (72 учитеља и 87 учитељица или 159 наставника вшпе него у прошдој години). Своје претходно образовање добијају наставници обично у учитељским семинарима, а у неким кантонима на универзитету. Уопште се може само рећи да нросечним учитељским образовањем у Швајцарској нису потпуно задовољни и да се због тога и са званичне стране тражи нроширење завода за спремање учитеља. Нарочито се указује на то да Немачка у том погдеду претиче Швајцарску и да ова према њој не сме остати као „неснособна за конкуренцију" („копкиггенгипШи^"). Но и ако се за претходно образовање шкајцарских учитеља не може рећи да нотпуно задовољава, мора се много боља оцена из]>ећи за даље образовање њихово. На конФеренцијама, које се готово редовно законом предвиђају, угшзнаје се он са новостима у педагошкој и научној области, јер швајцарски учитељ не мисли о себи да је готов, чим .је напустио завод, у коме је добио своје нретходно образовање. 1 На Феријалним курсовима образује се он у цртању, гимнастици, ручном раду, певању, често и у сграним језицима. Еако те курсове често држава не потпомаже новчано, може се заиста рећи, вели се и у званичном извештају, да швајцарско учитељство има више иЈЦалне тежње за образовањем, више смисла за пожртаовање него ли и један други сталеж. 2 Овим, разуме се, није решено и питање о вредности тих курсова без довољног претходног образовања учитеља као и о томе да ли они могу накнадити оно што се овим последњим није добило.

1 ^аШжсћ <1. 1Јп1егг1сћ1,8\^е8еп8 јд (1. 8сћ^е1г 1910. 1 У току 1910 год. ириредио је савез својим средствима ове курсове: ХХУ. Швајцарски курс за образоваље учитеља у ручном раду у Базелу (са 251 учасником. док је на првом оваквом курсу у Базе.чу 1884 год. било 40 учасиика из 10 кантона); курс за гимнастику женских у Бериу и Винтертуру; курс за гимнастику мушких у Дириху. курс за увођење у шведску гимнастику (Цирих'; курс за школско и дружтвено певање у Вазелу; курс за игру (у Вазелу); курс за руковаоце дечјим склоништима (Базел); инструктивни курс за учнтеље црта.ња на техници у Фрајбургу; курс га учитеље занатлијских продужпих школа у Дириху. )д курсова које су вриредили кантонн били су; за цртање у кантону Цириху (три), !ерну (два), ШаФхаузену (за цртање на зидној табли), С. Галену (два), кант-