Prosvetni glasnik

ИАСТАВА И КУ.ИУРА

73

Материјални подожај учитеља у Швајцарској такође је различит према разиим каитонима. У званичном се извештају 1 наглашава да.је ирва погодба за добијање ваљанога учитељскога кадра потпуно материјално обезбеђење учитеља, тако да се он може сасвим посветити своме позиву, не трошећи своју снагу на споредна занимања. Но, на истом се месту признаје да је ово правилно гдедиште мање признато у Швајцарској него у монархијској Немачкој. где су учитељи просечно боље плаћени, а нарочито су много повољније погодбе о пензији учитеља, њихових удовица и сирочади. Ми смо већ напоменули у самом почетку овога прегледа да се питање о учитељским платама јавља често на дневном реду законодавних тела појединих кантона, нарочитб због сталног поскупљивања животних намирница. Нема године кад се у појединим кантонима у том погледу не учини корак унапред. Нарочито се јасно истиче тенденција да се учитељске плате пренесу потпуно на државу. У кантону циришком, па пример, таква је тежња добила најјачи израз у т. зв. „себашкој иницијативи" („беећасћег ЈнШаИте"), по законском иредлогу, који су 6 маја 1909. поднели више од 5000 правних гласача и којим се ишло на то да плате учитељске пређу иотпуно на државу. Овај предлог изазвао је против-предлог кантонеког савета (КаМопга!), којим се еамо повећава државна (кантонална) помоћ нојединим оиштинама и повећавају се плате учитељима. Оба су предлога била стављена на њхродно гласање (реФерендум) 29. септ. 1912 (по новом) и „себашка иницијатива" одбачена је са 68293 против 4003 гласа, а предлог кант. савета нрнмљен је са 40373 нротив 25969 гласова. Овакав резултат гласања је свакако интересантан не само због тога што за први предлог нису гласали ни сви подносиоци његови, него и због тога што тако несразмерна већина не усваја гледиште о општинском издржавању школа. Пспитивање узрока то.ј појави није задатак овим редовима, али ипак морамо скренути пажњу да оиштине у Швајцарској имају друкчије значење пего у нас. Неће бити без интерееа за карактеристику учитељева положаја у целој Швајцарској, ако укратко изнесемо одредбе поменутога закона Граубиндену (у Пушдаву), кант. Тургау (за скицирање, у многим окрузима), кант. Вату (насиављени курсовж из 1909 г. у 12 бецирка, а намењени су увођењу учитеља у дух нове методе цртања), кант. Швицу (курс за цртање и гимнастику, обавезан за ирим. и секунд. учитеље), кант. Унтервалдену (за, цртање и гимнастику у Сарнеиу), ШаФхаузену (за гимнастику, два), кант. Аргау (за гимнастнку I и II разр. прим. школе), кант. Тесину (за гимиастику — два, један за учитеље а други за учитељице). Осим ових дрзкани су још и многи други курсови за даље образовање учитеља (недагошки курс за учитеље нем. дела кант. Валиса, курс за даље образовање у педагогици и другим нредметима у Велинцони, курс за певање по методи Јас^аез Г)а)сто8е итд. итд.). 1 Јаћгћис!! 1910, стр. 159.