Prosvetni glasnik

240

ИРОСВЕТНИ ГЛАСППК

сјајно може да исказује. веровања којр је на друго.ј страни стекао. Све што се мислило о лепој кљижевности која се предавала налази се у славној речоници из Тго АгсМа, ко.ја је тако често понављана и која је одиста била Вјерују књижевно образованог човека Старог Режима: „Наес 81исИа аЛокбсепИат а1ип1, 8елос1;и1ет ођ1ес(:ап1., 8ссиш1ан гез огпап1, аЛтег§18 регћдшт ас зо1а1лит ргаеђеп!;, (1е1ес1аМ с1о1ш, 11011 ипреДпт! 1'опз, регпос1,ап1 по1пзсит, регедппап1иг, гизИсап^иг". У осталом, та некадашња књижевна иастава, која се подразумева када се пева химна старим хуманостима, постала је немогуКа. Из два разлога: а) Јер ученици се не рогрутују као некада, и школски живот није више оно што је некада био. Деца из виших сгалежа долазила су у гимназију већ уљуђева својом средином, и гимназија је само одржавала и усавршавала књижег.иу културу коју су код куће била стекла. Данас нам долазе деца скромнијега порекла, која изилазс из породица где се иекада ништа друго није читало до новина, и где ће се читати само новине: она су неприступачна књижевном васпитању, које клизи нреко њиховога духа и прелази преко њихове главе. Некада сељачки синови, као Мармонтел, долазећи у гимназију, били су ту као у затвореном суду, одвојени од утицаја својих породица, и нарочито прожети идејом да образујући се и васпитајући се нодижу се изнад свога сталежа, пењу се на степеницама почасти и богатства. То данас није више случај. Ми им данас дајемо друго образовање, у већој сразмери са његовим духо.ч, и сувише других путева створено је им да обезбеде себи живот. Ми их више не држимо по читаве године загњурене у купатилу књижевности. Они се и не купају ау внше са истом водом. Докле год се не васпостави државни монопол наставе, који би пресуо у наше лицеје сву децу богатих сталежа, где ггородични и друштвени живот одржава нешто мало књижевне културе, не може се надати ученицима којима приликују старе хуманости. И ако идемо у сусрет демократизацији наставе, ако проблем бесплатне наставе, ко.ји је на дневном реду, и који ће можда бити решен сутра, унесе демократију и у средњу наставу, наша дужност ће бити да том нашем ђаштву, нашој најсигурнијој и најпоузданијој клиентели, пружимо програм и правац какав му одиста треба. б) Јер ми немамо више догматичну наставу принципа укуса. И т о је дубоки узрок све већег неуспеха чисто књижевне наставе. У XVIII веку, и још пре једно шездесет година, поетојала је једна доктрина укуса која се могла предавати деци. Учило се правилима речитости, поезије, свакој врсти речитости и поезије, сваком тону стила. Све Је било одређено и класирано. На тексту великих писаца показивала се деци примена правила; њихова Финоћа укуса развијала се у решавању