Prosvetni glasnik

24б

Читање и тумачење текстова, то су основна вежбања књижевне наставе. Еоји текст нарочито изабрати? упитаће ме. У ствари, ја ту тачку нисам испитивао. Програми нас везују, и ја не мислим да стављам у питање програме: ја се етарам да одредим дух у којем треба да буду примењивани. А програми нам пружају довољно ншроке дисте у којима можемо правити свој избор. Јодино правидо је да сваки треба да изабере дела која најбоље познаје, која највишеволи; не дела за која се најбоље снремао, но она која су, за њега, најбогатија и најсадржајнија, и чији смисао се обнавља и постаје све дубљи за њега. У осталом, узео се Волтер или Восие, све једно. И ја мислим да није тешко да се и из монархистичких и католичких нисаца XVII века може извуКи, са разумевањем и без извртања, васпитање најмодерније и најнрилагођенпје нашој деци једне нерелигиозне Демократије. Главно је наставник, а не текет. Учење језика и граматике треба овде да стојп напрвом месту, баш у име онога духа истине и тачности који ми све сматрамо за најосновнији. Јер, пре свега,' треба добро разумеги оно што се чита. Све што се говори, све што се ради нротив граматичарских претеривања, све то треба да тежи не смањивању, него појачавању језичне и граматичне наставе. Та настава треба да буде средство, а не циљ; не сме да се одваја од изучавања текстова, но мора да се врши на самим текстовима — и. онда ће се у њој наћи моћна помоћ у навикавању деце прецизности, тачности, разумевању оног што се под тим подразумева. Када се помоћу изучавања језика и граматике ученици уиуте у разумевање текста, какав коментар треба дати тексту, како водитн објашњавање текста? Шго је могуће мање историЈе књижевности, коју треба оставити за вишу наставу. Један ученик разреда у коме се сада учи историја књижевноети готово ништа није читао. А није могуће предавати историју књил;евности, историју развића и преображаја појединих књижевних 1!рста, а не говорити о многим узор-делима која деца још нису читала избезброј књижевних дела другога рада — важних у историјскокњижевном погледу, али осредње или никакве књижевне вредности која дена имају права да никада и не прочитају. Мала и сумарна хронологија, лака за учење, потпуно без критичких Формула и оцсне укуса. довољна би било да у дечјим духовима утврди оквире у које ће, у току читања, ући и књижевна дела. Разуме. се, биће увек могуће, а често биће и корисао ради објашњавања некога нарочитог текста подићи мало вео са историје књпжевности, указати на извесне везе између појединих дела; али све то дискретно, обазрив'0, никада /отовим Формулама, најбоље у облику скретања пажње, у давању програма свега што треба нрочитати.