Prosvetni glasnik

249

искуство, извесну количину идеја, нредрасуда, осећаља, посматрања, и све то много више но што се обично мисли. Они су чданови једне нородице п осетиди су терет и помоћ тих односа, њима је породица заповедала п штитила их. Онн су чланови једног дечјег друштва, и сваки дан виде нојаве егоизма и солидарности. То је већ довољно богата материја коју ми немамо да стварамо, коју имамо само да прерађујемо, да пречишћујемо, да удешавамо, како бисмо из н>е извукли моралног и соцнјалног човека. И док се будемо нарочито старали да књижевност сведемо на историју и да књижевним изучавањем стварамо интелектуалну, моралну и грађанску свест, ггаак естетичко васпитање неће бити занемареио. Оно тпто је главно биће рађено како треба, баш зато што смо одбацили некорисно, немогућно и рђаву мстоду. Изучакајући језик и граматику у текстовима, посматрајући, ради разјашпавања смисла, нравилност, тачност, нрецизност језика, тражећи однос Форме према идеји, идеје и Форме према животу, нарочито радећи увск самО са узор-делима, — наш ученик неће научити да пиш критичке чланке, неће знати да дискутује Формуле и решава пространа, висока нитања естетнке или историје књижевности, али он ће имати све елементе естетичке културе. Он неће бити уметник, или још мање подражавање уметника, промашен уметник. Стећи ће техничка знања, изучиће практично занат, а то је основица и услов укуса и уметничког смисла. Он ће те почетке моћи развијати на Университету, ако тамо оде, или на своме саставу. ако продужи да чита. У том случају ми смо му дали не укус но средства да једнога дана дође до укуса, ако је у стању да га има. Ми смо га паучили свему што се може научити, не убризгавши му зсгЊепгМ сасоеЊез, ни болест критизирања. Он можда у своме животу неће написати ниједну дисертацнју о ноезији, али ће читати песнике, што данас није случај. Не заборавимо да нашим ученицима, кад нас оставе, остаје цсо живот, да је крај школских студија почетак живота, и да је немогуће научити их све што треба да знају и да раде све што треба да радо. Ми можемо само да им дамо елементе од којих ће опи створити нешто или ништа — то је њихова ствар, — и да им улијемо добру вољу да од оног нгго су код нас научили сами у животу нешто учине. Густав Лансон.

НАКЛОНОСТ У ВАОПИТАЊУ

Наклоност игра у васпитању велику улогу. Она је нрви облик васиитања, и задуго обтаје као једини могућни облик: осећајан и радан жинот нретходе интелектуалном животу; дете дели с нама наша.уз-