Prosvetni glasnik

ПГОСВЕТНИ Г.1АСНИК

..с неком примесом романском. У сваком, иак, случају првенство припада градовима., који су нарочито били такви, као што су .Силет и Дубртшиљ. Меии се то исто чини и у погдеду иоменутога размера слоненске поезије у Далмацији, да је он у својој основи народни стих сдовенски а само мује музикална. потреба сдика додана но укусу романском. Употреба ми се слика за увећање музикалнога еФекта чини делом романскога утицаја. У народноЈ с .гопенској ноезији, још незараженој укусом романским, могло се проћи без слика, чи.ја се нотреба није осећала. Друга је ствар — градско насеље, које се, делом доста рано, јавило као двојезично. Оно је ускоро заволело ово иовећавање музичности стиха, упознавши се са њом нешто преко латинских црквеиих химана а нешто преко италијанске поезије. Треба истаћи да су градски стихотворци, украшавајући по обичају романском различите моменте домаћег и општег живота — а он се већ био пословенио производима свога надахнућа, већ давно т.ј. нре и Марулића у Снлсту и Менчетића-Држића у Дубровнику, састављалп стихове, невелике несме, с применом дванаестоеложног размера (или, ако хоћете бројати по коленима, шестосложнога). али са додатком слика и на крају стиха н у сваком шестом слогу. На тај је начин овај размер, својствен народној ноезији далматинских Словена (Хрвата), са снољном ритмичном изменом, ушао у ток и учинио се мало ио мало опште употребљивим већ у оно време када се у Снлегу и у Дубровнику још нису били јавили први несницн, који су ову, не од њих пронађену, стиховну уметност подигли до значаја литерарнога достојанства, скинувши са њега карактер случајне, тренутне употребе. VI Имамо ли права кад о дванаестосложиом размеру говоримо као о народном стиху онога краја? У литерарним споменицима XV—XVI столећа нема нримера који потврђују ову претпоставку или — бар тако изгледа. Последња се напомсна оснива на Факту што је међу несмама, које сам наштамнао у прилогу ка стиховима Менчетића и Држића (на стр. 505—512) - оне одају несумњиво примесу народнога стварања једна пссмнца састављена стварно у дванаестосложном размеру. Она је ове садржине и Форме: Прилјена дјенојка од рода прибјегла, а за н>ом за н.оне — на ките сватове; Гди је достнгоше — трава зелепјеше, Гди ш њом почиваше — вннце жуберјеше, Гди .ју доведоше — двори процавтјеше; брата одобришс — стада раширише. У свем бог иоможе — и нас да номож.е (Бр. 10). Свн су осгали примерп иоменутога ирилога уклањају односно стихотворнога размера нешто на страну. Такођер ваља поменути, да