Prosvetni glasnik

284

11Р0СВЕТНИ ГДАСНИК

Наводим неколико пример.ч, при чему ћемо се држати деобе на дистихе, т. ј. уједињујем по два нолустиха у један дванаестосложни стнх: Нградићу ја куИу — нокрај сињег мора, покрити је оКу — листом од јавора (стр. 14). Дај ми се напити — те ладне вод«г;е, коју си донила — нри биле зорггце. Ниман је ни капје — лпце сан ум ила, што ми је остало — цвиће сан зали.га (стр. 18). Да иије јубави — пе бп сунце сјало, ни тебе ни мене — не би огријало (стр. 23). Ко м' од драга мрази — његовон дипотсш растави га боже — дугаон и животок (стр. 26). А ти ниси тако — о мени мислмла, него наопако — мени одвратидз. Ниси ми казала — јубав виреимг^е нег си је тајада — неарна младиг(е. Ма освете нс&у — ја зато искат«, нег моју несри% — сам ћу проклигћати и т. д. (стр. 28—29). Треба још видети тамо лирске песме на стр. 36, 38—39, 43—44, 45. 51—52, 53—54, 56, 60—61, 62—64, 66, 67, 71—75, 76, 77, 79, 80 -82, 83—85, 87, 89—91, 99, 102, 104, 106—107, 108—110. II у стчховима се градскога порекла, састављпним по поруџбини или по особитом случају, налази исти размер, као н. нр. на стр. 145 — 147: Круна од бисера — неизмерна блага. ти последњи дарак — њезинога драга. Кад су је изнили — ванка била двора. цвићем обасута — кано лпти гора и т. д. Овај је размер видан и у „напитницама" (здравицама, на стр. 211—218) и у дистисима (на стр. 219—232), који садрже оштроумне изреке, на пр. под бр. 1, 2, 5, 7, 11. 13, 15, 20, 23, 25, 29, 32, 33. 40, 47. 53, 54, 55, 59, 63. Ево једнога примера место многих: Спомен' се од мене — мој мили Дунају, а ја ћу од тебе — кад будем у рају (Бр. 55). Стихови су овог размера раснрострањени по свој Далмацији и ван уских граница Сплета и његове околине. У издању „УЈенас игс1агја наго<1по§а" (Задар 1865) наишао сам у зборнику покојнога Казалија на идуће стихове, у којима се чује своје врсте одјек старих ноета: Јаворе зелени — кој под гором стојиш, Кажи ираво мени — за кога се гојиш (стр. 153).