Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

горова бр. 6, 12, 25. У зборнику Бончева (Варна 1884) бр. 26, 62, 64, 67, 92 (епско?), 87, 91, 92. У Чолакова на стр. 303 (бр. 47), 325; {бр. 69), 355 (бр. 116). У Период. Списан. књ. XIII., стр. 148, књ. XV, стр. 434 — 5, 435—6, књ. XVI 153 (епска), књ. XVII 320, књ. XXIX стр. 46'5, 466, књ. ХЕ стр. 655, 657. VIII Овом је брзом прегледу довољно ако је утврдио ориђиналност, зачетак, на домаћем словенском земљишту, шестосложног и дванаестосложног стиха далматинских поета. Он им се наметао сам собом, и -оНи су се користили њим како за легендарну епику (Марулић) тако и за љубавну лирику (Менчетић и Држић). У градско је певање таким стихом уведен слик нод утицајем, како рекох, италијанске поезије а но Форми италијанских канцонета и „балатина". Наши су се песници обазиради и на захтеве градскога укуса, и ако им је слободно кретање на тај начин било знатпо сужено. Али су се они према овој својој задаћи држали различито. Мање се од других бавио о разноликости стиховне технике Менчетић. У њега је главна разлика но снољном обиму т. ј. у броју стихова у а у свелу су осталом песме његове на један начин. Као што је већ поменуто. у њега има несама састављених само из једнога дистиха. Чешће долазе но два дистиха — таких је песама 41; песму од шест стихова нађох само једну. НаЈвећи је број песама од осам стихова (т. ј. из две строФе а у свакој по четири стиха); таких песама има 229. Оне песме, карактеристичне за Менчетића, подсећају на тако зване 8<;гат1)оШ италијанскс литературе, где се песма састоји обично из четири дистиха једанаестосложнога стиха. По десет стихова садрже 31 песма, по дванаеет* (т. ј. обично три строФе) 42 несме. Из четрнаест ее стихова, као што је познато, склана сонет, али слик доказуЈе да Менчетић није састављаЈ сонета (познати сонети ту припадају Држићу, на стр. 45 и у прилогу на стр. 499—501 бр. 77—80). Песме састанљене из 16 стихова т. ј. из четири строФе по четири стиха у свакој, најмногобројније су у Менчетића после поменутих песама од осам стихова: њих је 81. По 18 етихова имају три песме, по 20 стихова 24, 22 свега једна, 24 у 16 несама, 26 у једној, 28 у 13, 32 у 10, 36 у 8 и 40 стихова у 6 несама. Све остале песме из више стихова заступљене су тек једном или у два примера; само се број од 48 стихова понавља три пута. Ови стихови у већини случајева састављају строФе, тетрастихе т. ј. но четири стиха у једној строФИ; само нема у Менчетића строФе састављене из три стиха (као што је раније речено, трећн се стих посебице разлаже на два шестосложна, сликом везана, стиха.) Иначе етоје у почетку и на крају несме од једнога дистиха, а ио средини су између њих размештене строФе, састављене од тетрастихова. Овакав просветни гласние, I књ., 3 св., 1913. 20