Prosvetni glasnik

290 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

распоред стихова подсећп, делом, иа италијанску баладу, названу прге«а и тоИа (в. I 40, II 36. 50, 71, 103, III 75, 80, 88, IV 22, 51. V 43, 48. 51, VI 2, 12, 19, 34, 41). Код нашега песника нема у садрасини онравдања за такав распоред стихова, али је он у всћини случајева изазван нотребама акростиха. Као што се акростих слаже из свакога ночетнога писмена првога стиха у строФИ, тако се одређује и број строфа. Менчетић јс нарочито волео игру с акросгихом. У осгалом, при употреби слика он се није држао никаквога иравила у ређању; само сам недавно опазио да се у њега (а такођер и у Држића) понавл.ају на крају иесме (у два последња стиха) они сликови који су били већ у ночетку, у 1—2 стиху. В. I 4, 59, 90, 96, III 4, VI 23 лонављање слика суначце — срдачце, у I 11.* диклицс—лице, у I 67: боже—може; у II 55: поју—госиоју; у II 67: аоходим—иригодим, находим — иригодим; у III 30: сгвар—нехар, хар—ствар, у III 75: љубав—ирав, ирав—љубав: у V 63: рекал-стекал, стекал—рекал. В. још непуну Форму у II 48, 118, III 41, 49. 50, 105, V 36, 39. Само јо два пута Менчетић одступио у својим љубавним етанцама од уобичајеног дванаестоеложног размера, у I 41, II 45. Овде етроФс састапљају иетнаестосложни дисгиси т. ј. стих је састављен из две половине, у првој по осам а у другој но седам слогова; пар стихова т. ј. дистих везан је сликом у осмом и петнаестом слогу. Акростих 5Ј8тип(1о допушта место дистиха читати тетрастихове т. ј. поделити их у сгроФе, од којих свака има по четири стиха. (8—7, 8—7, са сдиком авав), Сложенпја је стиховна уметност у песника Држића. Ако он стоји ннже од Менчетића по дубини мисли и по богаству песничких слика, Држић је у обртима језика и у творби стихова богатији од свога друга. Иетина и у њега преоблађује дванаестосложни размер, чији су стиховн састављени двогубим сликом у познати дистих. II у њега се види на крају несме чешће нонављање слика или и цела два почетна стиха. н. пр. у бр. 8, 42, 56, 73. Али ћете у њега наћи поред обичеих дистиха или тетрастихова, што састављају строФе, и норед строФа од три стиха (бр. 12 са сликом ававес), где трећи стих може бити седмосложни (бр. 48 са сликом ааввв) — још и строФе сложене из осмосдожних стихова са сликом авав (бр. 72), или са сликом авваса, аввсас и т. д. (бр. 77). За тим је он употребио у трима песмама строФе са наизменичмим осмосложним и седмосложним стиховима авав (бр. 28, 41, 60). Ове бисмо стихове могли сматрати, као и у Менчстића, петнаестосложним дистисима. Али је важно што се Држић одлучно и на употребу седмосложнога стиха не као спореднога члана, додатак, него као на главни део строФе, састављене из три таква стиха и из четвртог четир-сложнога у оваком виду: ааћс, с<Ме, е1Г§, §ћШ, јкк1,1тшп и т. д. (бр. 62, 112). Тако Је исто он узео у своје певање и једанаестосложни стих, израдивши из њега дистихе са сликом на крају стиха аа.