Prosvetni glasnik

21*

ШКОЛСКО КРЕТАЊВ

307

лристалице иприврженици БаЈсгог-ове методе чине ионеко ново откриће ј сввту који је још ноиспитад у пластичком погледу. Но, не управљајући погледе тако далеко, ложо се тврдити да ритмпчка гимнастика пружа својим присталицама доста висока уметничка уживаља, да немају зарад чега да жале ни изгубљено време ни учињене напоре. Ниједан спорт иије лакши: ниједна уметност не тражи у почетку тако просту технику. X' АсИотк —вл.* Француски универзитети — Сваки је Француски унииерзитет кула светиља, која је намеаена да осветљава простор обично велики до 30, 40, па и више хиљада квадратних километара, на ком цростору опет живи и ради по неколико милијуна становника. Да би се иоказала вредност улоге коју је свакп од Француских универзитета нозван да пгра, довољно је изнети површпну и становнлштво, које обухватају свака од шеснаест академија. Тако универзитет у Паризу има под собом нростор од 52638 квадратних километара, а опај у Поатјеу 51937, у Кеппез-у 47742. у Тулузу 45<Н)3, у Бордоу 42411, у Клермону 37672, у Еаену 36873, у Дижону 35419, у Марсељу 34296, у ,1иљу 31483, у Монпељеу 27700, у Греноблу 25997. у Лијону 22112, у Нансију 17423, у Безансону 16299, у Шамберију 10786; Популацпја на поједине универзитете овако је распоређена: на универзитет у Паризу долази 7588 хиљада становника, на универзитет у Диљу 4400 хиљада становни&а, у Кеппез-у 4078, у Поатјеу 2920, у Каену. 2800, у Лијону 2503, у Бордоу 2527, у Тулузи 2141, у Марсељу 2127, у Клермону 2035. у Дижону 1609, у Моннељеу 1530, у Нансију 1277, у Греноблу 1274, у Безансону 912, у Шамберију 503. вл. * Живи језици као оруђа за вишу културу — нрема годишњем извештају Председника 1;0\уе11а, са универзитста Пагуаг*] за школску 1910 1911 —* Последњи годишњи извештај председника (ректора) најважнијег универзитета у Сједињеним Државама, универзитета НагуагЛ, садржи у себи један пасус од необичне важности о значају и месту живих језика у впшој настави. Првппут је 1910—1911 било примењено правиЛо на овом универзитету по којем су сви ученеци билп обавезни да докажу, крајем друге годипе свога школовања, да су подобни да тачно читају и лако разумеју какав текст на Француском или на немачком, без икаква обзира на онај лропис о псниту нри ступању на универзитет, при ком се мора знати ,бар један од живих језика. Озбиљан карактер и замисао овог другог испита најјаенпје ће се показати, кад се напомене да су од 389 ученика који су изабрали Француски, и од 195 који су изабрали немачки, тек нешто више од половине иоказали успех какав се тражи, п кад се напомене да је припрећено искључењем несиремнима, ако почетком нове школске годиве не нокажу довољан успех. „Овај резултат, вели БотгеИ, најјаснији је доказ да је овакав испит нотребан. Он показује недовољност онога испита при ступању, а тако исто и недовољност универзитетске наставе да се обезбеди практично знање живог језика. Потиуно је очевидно за паше доба, да ниједан озбиљан рад не може вршити ни пратити ђак вишс наетаве, ако је неподобан да разуме ма један туђ језик. Многи ученици који су осетили последице свога незнања и своје неспреме, убрзо ће накнадитн и овај недостатак, а они који долазе за њима увидеће озбиљност која се цридаје овом захтеву". вл.