Prosvetni glasnik

ПРИКАЗИ И 0ЦЕ11К

309

задаћу његову, да треба да буде кратка ириручна књига, „која ће зп сне академске грађане дати оно, што вреди да они у првом реду знају из свега о великим школама, која се због многпх веза, гато их университоти и остале велике школе имају са државним и грађанским животом, обраћа и круговима, који су ван а1та такег, и хоће да лх тто је могућно краће н тачно обавести о историји, уставу, уредбаша и иовинама немачких великих школа". И у једаој и у другој књижици имамо најире кратку историју унпверситета, од тренутка, када 1200. године ирви пут у ЕГаризу наилазпмо на назив шиуегзНаб та§1б(;гогит е! зсћо1агЈит, па до новога доба. После овога код Хебера је један кратак одељак: „Университетп и национални жпвот", одакле, особито за наше данашње ирплике, вреди нарочито истаћк учешће студената у немачко-француском рату 1870.—1871. годиде. Од 13 765 студената у летњем семестру 187(1. отишло је на бојно иоље њих 4510, а у рату јо погинуло и умрло 248. Даљи одељци и код једнога и код другога тичу се данашњега уређења немачких велпких школа. Код X. имамо одељке : „Модерни воликоптколски устав", „Промоција", „Студија женскиња" и, новећи, „Кориорације", којима јо последњим канда носвећена нарочита нажња. Код III. су одел>ци : „Устав, управа и правни односп университета" и „Настава и промоције". Довде је био оншти део, иосле кога се прегледају све врете великих школа и свака од њпх редом. На.јире су университети. Код свакога је од њих казана сасвим кратко историја и садашње стање његово: код Ш. су побројани сви Факултети и одсецп са бројем свих наставника њихових. као и сви науччп заводи уииверситетски. III. доноси и статистичке нодатке о носети университета у нет таблица: а) целокуиан број студената у појединим уииверситотима 1853., 1888. и 1911. године: б) број студеиата ио университетима и Факултетима у летњим ееместру 1911. године; в) број иматрикулованих женскиња ио университетима и Факултетима у лето 1911.; г) целокупан преглед наставника у иојединим Фак/лтетима зимњегсеместра 1911/12, и д) статистику нсписавања и унисавања у лето 1911. ио универснтетима. Навешћемо неке занимљивије податке. Од године 1853. до 1911. број студената се иопео од 12 224 на 61 274, дакле за тих 58 година се упе^остручио. Нообично јако понећање броја студената ни ириближно не стоји у односу са повећањем становништва. Ово јако новећање броја студената немамо само у Немачкој. Број иматрикулованих ж.енских у летњем семесгру 1911. био је 2551 нрема 2419 у зимњем семеетру 1910/11. По броју студената на првом је месту у 1911. био Берлин са 8669, затим Мпнхен са 7512, Лајициг са 5680, Вон са 4395, Фрајбург са 3205; остали имају нснод 3000, а најмањи је Росток са 1008 студената. Број паставника университетских 1911/12. стојиовако: редовнпх нроФесора 1277 (104) 2: редовиих хонорарних проФесора 129 (4); ванредних проФесора 783 (13) и ванредних хонорарних проФесора 5; приватних доцената 1180 ; лектора, учитеља језика, ренетоната, асистената и др. 138 (+2); наставника за уметности 29, и наставника вештина 63, — целокуиан збир 3608(121). 1 Ј ади уиоређен>а паводимо. да је 1853. број редовних универсптетских проФесора бпо 653, а наставиика уопште 1306; у 1Н88. имало је 1032 редовна ироФесора и 2177 наставнпка уонште. Као университети тако су обрађене и волике техничке школе. Код Ш. имамо још укратко њихову историју, па онда унутрашње уређење и наставу, носле чега долазе редом прегледи ноједпних школа. Статистички иреглед и овде долази после тога: а) број студената у лето 1911. по школама и од-