Prosvetni glasnik

310

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

сецима: б) број студената, слушалаца и гостију по школама у зииу 1910/11. и лето 1911., в) дипломски иснит и докторски исиит у 1900/01 и 1906/07. години. Немачке техничке школе имале су у зиму 1882/83. године 2826, у зиму 1898/99 10 813, у зиму 1908/09 15 781 и у зиму 1910/11 године 16 782 студента, слушаоца и госта. За 29 година дакле целокудан се бро.ј округло ушестостручио. Слушаоци се разликују од гостију, што они изучавају једну струку, али немају потпуне погодбе за редовне студенте (испит зрелости у гимназији, реалној гимназији н реалци), а гости иосећују самодоједина предавања. Дипломски испит положило је 1900/01 свега н>их 520 а 1906/07 1766; диплому Бг. 1п§. добили су 1900/01 њих 15 а 1906/07 н>их 167. Даљи су одељци одређсни шумарским и рударским академијама, цољодривредним, ветерпнарским и трговачким великим школама; а последњи одељак код X. говори о уметничким академијама и консерваторијама за музику (музичким великим школама). X. напослетку у додатку наводи списак гарнизона у университетским градввима -и градовима са великим техничким школама у Нсмачкој. II. Нису ретки сдиси, у којима сами университетски наставници иемамки расправљају о задаћама университета и износе предлоге за реФорму њихову. То су понајчешће говори нри ступању на ректорску дужност или о другој каквој сиечаности университетској. Ми смо пре неколико година дриказали дет таквих свечаних говора 1 , којима су тема немачки университети и љихове задаће. Број списа са истим темама, од университетских наставника и других, и после тога се умножавао, на и Хибнер, Вентиг и Лиит, како смо већ казали, са својим књижицама има-ју исту намеру. А све то оиет као да доказује, да се у Немачкој жели преуређење и усавршење великих школа њихових, што је разумљиво с обзиром на задаће времена и на велике напретке на свима нољима културнога рада уопште. И највећи научиици користнли су се прилнкама, да изнесу своја мишљења и погледе на пигање о организацији великих школа. Тако, да наведемо ради примера, у иоменутој ранијој дрилици унознали смо се са мислима и жељама у том иогледу тројице одличних дредставника разнпх струка: класичара Ша нца, народног економичара Бихера и математичара Клајна; а., задржавајући се на новијем врсмену, овима додајемо и чувенога немачког исихолога и ФилосоФа Вунта и исто тако познатога историчара Дамдрехта. Први се у свом свечаиом говору о петстогодишњој јубиле.јској нрослави университета у Дајицагу 1909. године 2 дотицао нитања о организацији великих школа и његопој нсторији. У овом говору Вупт на више места наглашава успевшо оиајање наставе и научнога испитивања у иемачким университетима, које је нринремљено у 18. а извршено у 19. веку, па је то тако и сада. „Спремање за практичне позиве остаће увек главна задаћа университета. Ну ипак потпуно осиособљење и за решење практичних задатака никада со пе може стећи иасивним усвајањем мртвога наставног граднва већ на начин користан за самостално" дримењнвање само властитим ула-

1 ; 0 упиверситетсвом питању мод Немаца*, у „Наставпику 4 1904. год,, св. »а новембар—децембар, стр. 457—470. 2 \\П1ће1т 'УУтиК;, Ре81ге(1е гш- Л\пЉиш1ег(;јаћп§еп ЈићеИмег (1ег ТЈтуег^е^ргјј-. МИ еЈпеД АпћапЈЈ : 1>1е Хдарг^ег 1тта4гЈки1а1лопеп иас1 (Ие ОгјЈатзаГЈои Лег аНеп Носћ8сћи1е. Дајпдиг, В. Еигелмаи, 1909.