Prosvetni glasnik

314

иросветни гласпик

су и правне и државнс науке иотребне будућеи. судији и идвокату, као и чииовницима државие унраве; иа с тога дакле ова два Факултета треба да су у тешњој вези, и онда се можемо надати, да се од стране правних Факу .пета неће иравити никаква сметња претварању досадашњих Факудтета у нравне Факултете и Факултете за државне науке. У мсдидинском Факултету највише се осећа потрсба да се заведу нови ординаријати, којих до сада нема за неке специјалне гране, тако да те гране нредају пе редовни проФесори (ванредни проФесорп и доценти), п на испиту из њих питзју само редовни проФесори, дакле врло ретко нрави стручњаци. 1'азлози, који се наводе нротив установљења ових нових катедара, не могу се никако одржати, те се може очекивати, да ћо иедицинскн Факултети наиустити своје досадашње противљење ностављању за редовне нроФссоре представника тако важних спецпјалних струка. Ако тога не буде, морамо се бојати, да у будућности неће бити за то струке снага нрвога реда. У философском Факултету, понајпре за тако зване духовне науке ^6е18(;е5тззеп8сћа1'(;еп), нема тако једном за свагда утврђених ординаријата. као што је већином у оним трима Факултетима: а слично је унеколико и код природних наука, барем код оних, где је већ наступило веће илн мање диФеренцовање, као код Физике и хемпје. Ну ппак се не гледа увек радо на деобу досадањих ординаријата. До сада је питање о повећању редовних проФесура разматрано с глсдишта иреображаја наука, што се истиче у Лампрехтову говору. С овога гледншта углавном се у томе слажу потребе университета као завода за научни рад и завода за наставу. Ну ова се ствар може расправљати и с погледом на повећапи н све већи број студената, тако да у питању управо нису више ординаријати за нове научне области већ паралелне нроФесурс са истим наставним правима. В. пајпре износи пОвећање броја студената н бројни однос студената и редовних проФесора у 1840., 1860., 1880 . 1 '.'00. и 1910. години. Нри том највећи број нових редовних проФесора долази на философски Факултет. У оним другим Факултетпма код неких се университета број редовних ироФесора сматра као питегиз с1аизиз. Нрави наралелни ординаријати су овде још ретки, и ако је врло велики број слушалаца главних нредавања, и тај број јако смета предавању а још више -практпчпим вежбањима и семинарс-ком раду. Ну, као што рекосмо, у философским Факултетима још и кма паралелних ординари.јата за философију , за математику, националну економију итд. Кад Лампрехт на другом месту тражи измену до сада чисто монархиске уредбе университетских института, он свакојако има на уму сво.ј институт за културну и универсалну историју, у коме раде впше научпика разних струка : а исте су прилике и V другим институтима еа таквим рпдним снагама. У тим случајима показује се као недовољна досадања институтска уредба. по којој су институтске просторије. уређења и збирке искључиво у рукаиа директоровнм. Мораће се нојединнм сарадницима дати нека самосталност и слободније расиолагање у ипституту. И са другог гледншта не може се одржати досадашња монархиска уредба университетских института: због великога броја студената у слушаоницама а нарочито у просторијама за студентска нрактична вежбања, у семинаријама и лаборатори.јама. После свих досадањих покушаја да се злу доскочп, пајбоље је да се велики институти поделе на одељен.а и да њихови управници имају неку самосталну