Prosvetni glasnik

ПРИКАЗИ И ОДЕНК

313

Вентнг (4) у свом излагању полази, као што смо рекли напред. од Ламирехтова ректорског говора, коме даје нарочиту важност. Ламирехт, позивајући се на преображај, који је по његону мишљењу за носледњнх десетина година настуиио у наукама, тражн н преображај универснтетских уређења у чвтнри правца. Прво, повећанн број врста међу објектима научнога рада захтева више наставних снага но што су редовни проФесори кадри да их даду. Друго, унутарња испреплетаност код иоља научнога рада нарочито у упоредним дисциплинама гони на другачију организацију ипститута, него што је она у до сада чисто монархиској уредби. Трећс, нотребно је свуда проширити наставпа средства. Четврго, наставним сиагама, које нису редовни проФесори, не може се због њиховог сталног наставног рада порећи право на учешће у управљању университетом. В. у свом разматрању оставља па страну трећи предлог Лампрехтов, јер се повећање наставннх средстава може вршити и по досадашњим уредбама, ко.је се због тога не морају мењати ; ово новећање завпси само од материјалних средстава, • дакле није „ре®орма". И тако В. говори о оним другим Ламирехтовим нредлозима, који сс укратко могу овако Формуловати: 1. повећање редовних наставних сиага, 2. промена досадашње чисто монархиске уредбе университетског института и 3. проширење права наставним сиагама, које нису редовни проФесори, у погледу управљања университетом. В. после свега свога излагања додаје у неко.ј врсти поговора, да смер његовој ра.снрави није," да ре®орми немачких университета одреди тачно описане стазе, већ управо да обележи само неке нравце, којима треба да се креће таква реФорма. ТТТто се тиче пстребе реФормовања немачких университета, она је већ исказана и са тако иозване стране, као пио јс гес1ог тадпШсиз једнога од најстарвјпх университета. Свакојако В. зна за себе. да је ири нризнавању нојединих незгода у университетском животу слободан од свакога незахвалнога или неиријатељскога расиоложења према уваженим заводима за образонање, којима ои мора да захвали највећпм делом за евоју духовну имаовпну. Напротив, бшт зато што ои цеии университете као најодличнија места за неговање отаџбинске културе а људе. ко.ји у њнма нредају, као најплеменитије добротворе народне, он би хтео да се избрише и најслабији траг сенке са њине слике, н баш у овом смислу устао је за уклањање и нонрављање установа, које као да су нодесне, да бацају такву сенку. В. је дуже времена био на месту, са кога се управља, а поред мншљења и предлога самих университетских наставника добро је чути и еуд и реч оннх људи, који су били у могућиостн, да посматрају са таквога, уирављачког ноложаја. В. је врло брижљиво израдио свој еппс, и мн ћемо иокушати, да у најкраћим, што се може, цртама изиесемо његов еадржај. При нретресању прве тачке, повећање броја редовних ироФесора, В. ј)азматра ствар у два нравца: који нови ординаријати могу доћи у обзир код појединих Факултетн, п друго какав ће ноложп.ј заузетп Факултет наспрам установљења ових ордипарнјата. Што се тиче теолошкога. Факултета, код њега се до сада најмање истицала нотреба за поделом проФесура. Можда би требало завести ординаријат за уноредну пауку о религијама, који се предмет чита у философском Факултету, ако се уопште чита. И са правничким Факултетом В. је брзо готоп. У правпом Факултету н у Факултету за државне науке тробало би да се у правилима за промоцију одреди, да код оба буде докторат права и докторат државних наука, ,јер