Prosvetni glasnik

ПРИКАЗИ и одвнк

315

■службу ио буџету. Оиа иодела не само ће иотиомоћи иостизање наставне сврхе већ ће добро доћи и за развнтак академскога нодмлатка. У даљем одељку В. изближе разматра трећи иредлог Лампрехтов: проигирење ирава наставннцима, који нису редовни проФесори. В. чини и тачније нредлоге о том. шта и како ваља уредити у овом правцу, и даје разлоге п објашљења за њих, у што ми не можемо улазити. Четврти одељак своје расираве В. посвећује иитању о савременом преуређењу службених прихода университетскпх наставника, које се иитање са по неке стране сматра као језгро збиља усисшне реФорме универсптетске. Ове приходе чине: сталне плате, хонорари (Ко11е8§еТ(1ег), које они узимају од студената за своја т. зв. ириватна иредавања и за вежбања, и удео у •Факултетским ириходима, већим делом од такса за докторски исиит. В. нспитује иостанак и разлоге узимању хонорара, и наиослетку долази до закључка, да се ова уредба „утура у садашњост као остатак система што нропада и каио то у свом делу : ,,Б1е <1еи(;8сћеи 1Јп1уег81Шеп ип(1 <1аб 1Јп1уег81Ш);8б(;и(1шт" (Верлин, 1902) вели и Фридрих Паулсен, који је иначе за хонорар у неком обиму; хонораре застунају и други, па и у најновије време, „Ну, ве.ш В., ма како да је човек склон високо ценитп н>егов (Паулсенов) суд у университетским пнтањима, ииак ова раз.!агања не могу убеднти у изврсност уређења о узимању хонорара (КоПеддеМсг) од стране ироФесора, који имају илату' : (стр. 30.). Није реч о том, да хопораре треба потпуно укпнути и заменити илаћањем одсеком, нолугодишње, као гато је код Француских упиверситета, или за целу годину, као код италијанских, или за трећину године, као код многих америчких университета, већ је управо ствар најнре у том, да на место неограниченога нредавања ирилљених хонорара наставницпма, који имају илату — ио одбитку јписнс (квестурске) таксе, — треба да дође друга употреба, или сасвим, као у Аустрији, или барем једним делом, као у Пруској. Приватни доценти и ванредн* нроФесори без плата треба да добијају и даље хонораре за своја иредавања. Ако се одговори на иогодбе, које иоставља, В. се нада. да се нећс моћи цротив нотпунога укидања нроФесорскога хонорара изнети никакав ириговор, који бп се могао доиста одржати. В. се у иетом одељку забавио око трећег пзвора службеним приходила .университетских проФесора, — ирихода од таксе за нолагање доктората. За ово претресање уиотребио је и две занимљиве статистпчке таб.шце, у ко.јима је изнесен број уписаних студената и број промоција (и једно и друго н у процентима) по ноједииим университетима за две гаколске године. Он не тражн укпдап.е ових такса ни ирихода, које од њих пмају проФесо] већ само другачију уиотребу њихову. Он нредлаже, да се један део да члановима иснитне комисије, из другога да се покрију стварни' трошкова а остататак не да се иодели међу чланове Факултета, као до сада, већ да се унесе у једну касу, • којои ће унрављати Факултет под иадзором владо, а" која ће се уиотребљавати у интересу университетских наставпика, а по само чланова Факултета, ио одобрењу владе. У иоследњем одељку расправе В. се још .једном враћа на питање о том. како се може иомоћи злу, које долази од иревеликога броја студената нарочито у институтима и лабораторијама, а то чипи новодом расиравс иознатога научника и доброга иознаваоца университетске наставе Виљема Оствалда: „Еше ^гшкМХгНсће КеогдамзаПоп (1ез ТЈпхгегзхШ(8пге80П" (у „ТЈтзсћап", год. 15, св. 1.). А на крају своје књиге В. је рекао .јопг нвколи.ко речи о расправи ,. Аи8беог(1епШсће Рго{ебзогеп и , ко.ју је у ,.6теп21Јо1;еп",