Prosvetni glasnik

32*

НЛОТАВД И КУЛ-ГУРА

459

нагриза и поткопава". Он погађа визије, које излазе пред њихове очи, погађа и спове п неодређену носталгију, која их гони и води ка „извесноме циљу": „Они, пдући, сањају о нануштеној земљн ..0 смоковим шумама, које заклањаху њихову расу; „Они ће опет видети реку што истиче из великих брда. „У којој плпва њичући огроман нилски коњ"... У Кондоровом сну, кондор зева и хрче од задовољства. Јагуар, сањајући, замишља да је већ забо раскрвављене канџе „у месо препдашених и ричућих бикова." Сани покој и извесна мирноћа у ставу животиња допадаху се више свега овоме песнику. Због тога он и воли заспале слонове, или волове који „прате својим уморним и дивним очима унутрашњи сан, што га никад неће довршити". Тако је овај меланхоличан историчар ишчезлих народа волео и нижу браћу људс-ку, несавршена створења која не могу да говоре, но која имају као и ми снове, тежње, узбуђења — снажна и жива. Песничком облику је Л.. де Лил ноклањао нарочиту пажњу. Он је р велики вештак у стиховима. Успео је да нађе тачне и изражајне појединости, ко.је доириносе врло много лепоти уметничкога дела. Али његови сгихови показују извесну крутост: они имају сјај мермера, но и тврдоћу његову; преливи им недостају. Катид Мандес (1842 —1908) Оспивач Иарнаса, он резимује у своме бескрајно разноврсном и пуном прелива делу, све тежње и све идеје његове. Мандесов гибак таленат се расипао на све стране, свуда мењајући се и свуда стојећи изнад осредњега, те је с правом добио надимак песник — Протеј. Он је један од најчуднијих и најплодвијих менталитета XIX века. Ипак свуда, у стиховима као и у прози, он остаје првенствено песник. Цело његово дело је дело песника. Чак и његова обимна књига о стању савременога Француског песништва Извештај Госи. Министру Просвете, која је имала сачувати нарочито инструктиван и ненристрасан карактер, прожета је с краја на крај песничким дахом, те је као таква скроз лична и пристрасна. Далеко би нас одвело, ако бисмо покушали да еаставимо потпун списаки сувише пуног, разноврсногиобилатог дела Мандесовог. Међутим би такав један списак једини могао да нам да колико толико тачну идеју. о његовоме ванредно продуктивном таленту. Стил је овога огромног дела свуда савршен, песнички, сав у преливима, као и само дело. Песме имају беспрекоран облик. Стихови су , у њима довољно пробрани и израђени, да се могу допасти и људима најтањег укуса: а ириступачни су довољно, да се могу свидети и широј публици.