Prosvetni glasnik
НАСТАВА И КУЛТУРА
461
,Бићу миран и поносит као непомично дрво, „Које, под променљивим небом, расте и живи без напрезан>а' ; . (Вед-рина.) Велика национална епопеја давно прохујалих времена Карла Великог мамила је несника својом старином и својом поетичношћу, и он у Смрти Роландовој даје срећну имитацију јуначке народне песме: „Карло, велики цар, се враћаше из Шпаннје: „и, усправно ка, небу, на високој планини, „његов лепи нећак Роланд пободе заставу".
„Црна је борова шума у шпветним иланинама : ■ „и брда су врло висока, а узани кланци, „и дубоке долине помрчином испуњене".
„Карло силази с коња: он трчи ио зеленој трави: „срце хоће да пукне: он грли Роланда: „јунак, мрачна ока, био је изгубио боју, „и Карло паде онесвегаћен, толико га је то болело!" Хоее-Марија де Хередија (1842 —1905) Хередија је нотомак оних конквистадора шпанских, који су у XVI веку одлазили у масама у Нови Свет, да тамо освајају нове земље и области. Школовао се у Француско.ј у језуитској класичкој гимназији. Затим се вратио у свој завичај Кубу, где се уписао на Хавански универзитет. Али се ускоро после тога врати и по други пут у Француску, да изучи палеграФију и историју средњега века. И све је ово: и тропско поднебље сјајних боја у његовоме завичају, и шпанско порекло, и класпчно образовање, и ученост његова у палеографији и историји средњег века, све је то оставило трага у његовим сонетима. Његова збирка, једна једина, сонета изишла је годнне 1893. Леконт де Лил је Хередију нарочито волео. На парнасовским вечерима, које је врло усрдно похађао, „Хередија се показивао весео, срећан, препун живота: он се хучно од осталих одвајао и покретом, и гласом и смехом. Сав пливајући у радости, чинило се да је он једини од свију нас, тај срећни човек, помирио уметност са животом у тако присноме складу, да тај склад никада ни најмањом дисонанцом није био поремећен" 1 . Три основна начела парнасовске уметности: дескриптивна страна поезије, савесност у послу и савршенство технике, јесу у исто време и главне особине Хередијина талента. Он је са својим делом представљао синтезу свега Парнаса. Све штојебило најчистије и најбит-
1 X. X. Ле ШсагЛ: РеШз Метоћ'ез <Г ип Рагпазшеп.