Prosvetni glasnik

470

ПРОСВЕТНН ГЛАСННК

Морал овако схваћен неће више изгледати као идеадна представа савршеног делења и моралне узвишености. Иризнаћемо само да је, у даном моменту, унраво онолико добар или рђав колико му је то, с обзиром на прилике, заиста и могућно. Ми ћемо ту открити примену ирцнципа о условима оистанка, који сразмерно нанретку позитивних наука све јаче потискује метаФизичко учење о целисходности. Као што свака врста способна за живот постоји догле док се може опирати непријатељским силама, ма како иначе нама изгледала несавршена, дегенерисана и слабо прилагођена своме циљу: тако и друштво, способно за опстанак, живи све док се не претони у које друго или не подлегне јачем; и оно живи заједно са својим моралом, који зависи од услова егзисгенције, и оно је што ти услови захтевају да буде. Које су то погодбе и какве су им последице у даном тренутку, то је оно што се не може погодити а рггогг, имајући у виду само принципе економије, најмањег отпора, целисходности и тако даље, него их ваља тражити у проучавању Факата. Из тога следи да идеја о „природном моралу" мора уступити пред схватањем да су сви морали који посто.је природни. Они су то сви с истим правом, без обзира које место заузимају у нашим класиФикацијама. Морал аустралијских племена природан је као кинески, а овај исто као морал у Европи и Америци: сваки је оно што једино може бити у датим погодбама. По ми смо навикли да реч „природни морал" разумемо у другом смислу. За нас то значи да је свака људска свест, самим тим што је људска, озарена неком нарочитом светлошћу, која јој открива разлику између добра. и зла. Ми допуштамо да та светлост може помрачити на .сто разних начина, да се готово и угаси, као у дивљака. изопачених типова и дегенерисаних, али верујемо да треба само отклонити то што засењује, па да се светлост опет јави. Речју, ми верујемо да је човек од природе моралан, као што је од природе разуман. Та вера је основ филозофских доктрина које испиту.ју „практичан ум", а сама почива на идејама које су недовољно јасне. Извесно, човек је од природе моралан. ако се тим тврди да свуда живи у друштву. и да је оно творац „нарави", обичаја, обавеза и неприкосновених предмета, који се безусловно намећу појединцу. Овим би се просто констатовао један Факт који се може оверити увек и на сваком месту. Али то није исто што и тврђење да је човек од природе моралан зато што се његова савест сматра као нека врста мање више јасног откровења у моралној области, и да он има то преимућство зато што је рођен као разумно и морално одговорно биће, Ова идеја о „природном моралу", сродна идеји о „природном праву", биће вероватно оно што се најулорније опире схватању да су морали, исто као друге установе, као језици на пример, постали. утврдили се и одржали на основу социолошких закона који су чисто „прн-