Prosvetni glasnik

478

ПРОСНЕТНЦ ГЛАСНПК

тензија да се темељи на посматрању, неће бити излишно да га подвргнемо нарочитој критици, и да испитамо вредност и домаша.ј Факата на која се позива. Ове чињенице су, уопште, узете из цивилизација које нам, уноређене са онима што су ближе нама, изглодају као да припадају давним временима, те су релативно примитивне: из Мисира, Асирије, Вавилона (три до четири хиљаде година пре Христа). Одиста се може наћи извесан број текстова који сведоче да је још у то време већ постојала морална свест веома. приступачна појму правде и ноштокању туђег права, а такође и дужностима међусобног помагања и заштите слабих. Али ма колико изгледале. давнашње, те цивилизације су ипак већ јако сложене, веома развијене, очевидно диФеренциране у социјалном смислу, и припадају вишем типу организације. Нама је сасвим немогућно одредити колико времена је морало протећи док се од стања какво данас видимо у афричким, америчким и аустралијским племенима дошло до тога ступња; али нећемо се преварити ако претпоставимо да је то било веома дуго. Према томе, наведена Факта иптла би за тим да докажу како свуда где људска друштва достигну висок ступањ цивилизације, морални одпоси међу људима засведочавају то. Но ми бисмо били изненађени да није тако; а ово исто може се констатовати и с обзиром на њихове економске, уметннчке и религиозне односе. То је непосредна последица солидарности која влада међу свима основним појавама друштвеним. Нема сумње, ова солидарност није увек подједнако јасна, и непредвиђени узроци могу помагати или спречавати развиће овог или оног низа Феномена; али уопште узев, ако се имају на уму поремећаји који могу потицати из разних узрока, закон се потврђује. Из тога следи, на основу овог истог закона, да би било крајње невероватно кад би у друштву веома ниске и дивљачке цивилизације, морална свест била већ јако диФеренцирана и свесна саме себе. Како би могао само један једини низ појава у друштву да се развија издвојено, и да досгигне висок ступањ сложености и диФеренцирања, а да остали битни састојци друштвени остају на много нижем стуињу? Зар тамо где нема ни праве поделе рада. ни довољно развијена духа да апстрактно мисди и уопштава, може бити говора о појмовима тако деликатним као што су нравда и неправда, лична одговорност, јасно осећање разлике између појединца и друштва, и остало? Нретпоставити ово, значило би примити као тачну хинотезу некаквог откровења; а то је опет она исга хипотеза коју смо већ нашли у основима „природног морала". Али смо тада видели и то да ова хипотеза не може никако да се потврди Фактима. Извесно, где год су људи удружени, ту има међусобних односа које можемо назвати моралним, то јест има дела допуштених и забрањених, осећања укора,