Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛ1УРА

495

вредни л>уди и исиравни грађани. Треба само хтети имати много стрпљења и уложити много труда, а успех је у већини случајева сигуран. Погрешно је ог.гашавати ученике за рђаве у опште, погрешно је пресећи им пут ноправди, погрешно је прокламовати у школи једне за даровите, друге за глупаке, погрешно је гонити ученика због његовог несташлука и кратити ку због тога оцене. Све је то погрешно. Све то знају и наставници, али деси се да они то по некад чине. С тога је директорова дужност да све то за времена види и исправи. Види ли он то и за времена поправи, наћи ће у томе пуно уживања. X. Општа казна. Једнога дана задржао сам се у канцеларији дуже него обично. Прозори У разреда били су окренути у двориште, а проаори моје канцеларије беху преко пута. Необична ларма допирала је до мене. Прошло је 12 сахата, па ми чудно беше лармање у то доба. Занитах Фамулуса Стеву шта је то? — Г. П. оставио је У разред у апс, одговори Стева. Какав апс, помислих ја! Цео V разред. Изађох у двориште. Л.арма се мало утиша, али сам видео ученике у учионици. Упутих се њима. П заиста г. П. наредио је, да V разред остане до једнога сахата. Зашто? Ученици рекоше зато, што су неколицина били толико немирни да су сметали г. П. у раду. Наредба наставникова извршена је, али сам и ја остао са ученицима до 12 3 / 4 сахата, па смо тада сви отишли кућама. Цео разред казнити, ствар је озбиљна. Она још теже пада ако се то чини неколицине ради. Треба се ставити у положај одличних и врло добрих ученика, на ће се одмах схватити тешкоћа овакве казне. Прокламовати 50 ученика за криве, па одмах свих 50 казнити, оставити да они сами (или Фамулуси) изврше ту казну, не може бити од користи ни гпколи, ни настави. Ја сам ову ствар расправио не у седници, него у једној конФеренцији наставника. Нашли смо пуно разлога да овакав рад није добар, и да га не треба практиковати ни у ком случају. Он може бити само од штете по општи интерес школе. Добре ученике, који се вазда лепо владају не треба, ни криве, ни дужне гурати уједно са онима који су криви. Само онај који је крив треба да буде кажњен. Изрећи казну над невиним, то је вапијућа неправда. Од тога се треба чувати. И ја нисам никад више видео цео разред у аису. Али има још једна врста опште казне. То је тековина новијега доба. Наставник који, са буди каква разлога, није у стању да одржи ред у своме разреду, или при настави, он прокламује: „Да ће целом