Prosvetni glasnik

500

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

59,80 динара, зашта се добија дванаест кошуља, троје гаће, дванаест џепних марама, четири узглавника, четири застирача, шест убруса, шест крна за брисање руку и шест стоних убруса. „Ово је мало а међутим је много. „Младе девојке које немају никаквог имања многобројне су код нас, приморане да зарађују себи свакодненни хлебад и зарађујући га скромно, оне живе од данас до сутра, и с тешком муком уштеде по коју пару. Кад дође време удаји треба им купити не само опрему у рубљу већ такође и кућни намештај и кухињско иосуђе, а међутим и они за које се удају, и ако су добри људи каогод што су.и оне добре девојке, нису ништа богатији од њих. И тада не могући купити за готово, купују што им треба на кредит. и од самога дана свадбе иочињу тешкоће, почин.у дугови које нису у стању да исплате, што напослетку ствара беду. Жени која нема ничег свог личног у тек заснованој кући, много се и не свиђа таква кућа; муж, опет, кога ништа код куће не задржава, иде у ка®ану и на крају крајева алкохолизам довршава оно што су несмотреност и неувиђавност отпочели. И кад још наиђу деца, изгуби се глава. Да ли сам претерао са изношењем ове слике? Зар није ово тачна слика тужне и кобне историје првих година брачног живота многих и многих радничких породица ? Да, куповање на вересију почетак је њиховог иропадања, тога би им се ваљало чувати као живе ватре, нема ннчег горег но тако отпочети са кућењем куће. „Удружење за опрему има за циљ да делизшчно олакша ово зло. Млада девојчпца која би ступила у ово удружење у деветој години, и не иримећујући, стећи ће опрему која ће бити њезина својина, за коју ником ништа неће дуговати и која ће јој у исто време, тој сиротој девојци, бити прави мараз. „И какав драгоцени мираз! 59,80 динара свакако не значе богзна шта. Но и то зависи. Пре свега сви знате да они предмети које сам побројао вреде више, и да се у каквој радњи могу купити тек за тродупле паре. Што их тако јевтино добијају иоследица је погодбе удружења у које су ушле. Једино је Удружење у стању да по тако јевтину цену набави тако скуно и тако добро рубље. То већ нешто значи. „Но то није све. Ово рубље тако јевтино паша млада девојка сама је спремила; за девет година она је радила на њему; она ће га поштоватп, волеће. бринуће/се о. свему, неће допустити да убрзо пропадне и да га нестане. Она такође пеће допустити да одело њенога мужа пропадне и упропасти се са њезине небриге, а такд исто стараће се и о дечјем рубљу; од њезине опреме, њезино старање и преданост природно је пренеће се и на све друге породичне ствари, на све покућанство. Она ће настојавати да унутрашњост њезине куће буде ако не лотпуно угледна, а оно бар чиста и иријатна, хтеће то и имаће то. „Она ће га имати зато, што је радећи девет година на својој опреми> стекла драгоцених особина. Она ће научити радити, предвпђати, штедети. Она ће нознати јединствену вредност реда, методе, оштроумности, стрпљења. Постаће одважна и вредна. Имаће појма о своме достојанству; неће малаксати и њезина велика дужност као жене и матере затећи ће је спремну. „Треба такође забележити да ће упознати рад у друштву. Између свих ових младнх девојака које припремају себи опрему, настаће дивно и пломенито такмичење зарад добра. Ничег тужног, ничег саможивог у овој сарадњи. Мени се чини да ће оне све радити певајући. Све шијући постаће боље. Оне ће мало ио мало стећи уверење да је вихов рад морално дело,