Prosvetni glasnik

508

ЦРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

вего скромнога писца зато да на његовој скромности покажемо своју недокументовану надмоћ, него — напротив — да истакнемо дужност свих који могу ломоћи усавршивању овакога посла. А још калуђер Храбар рече: „Удобеје бо јест послежде потворити неже ирвоје сатворити". С овим речима од пре хиљаду година стоји у пуној хармонији изјава писда ове књиге, који у предговору вели: „Лакше је што савршено замислити, него га остварити". Писац се таким и другим, сличиим, изјавама не приказује само као скроман радник већ и као човек који се држи оног великог моралног правила: лакше је одржати него обећати! Писац овде не даје реч, не обећава савршеност — али је зато у срећној могућности да даје више но што обећава. Дело, које је нред нама, оглед је сриске митологије о биљу. То је, по целини, новина за нашу прескромну научну литературу те врсте. Писац, свестан такога покушаја, вели : „Потпуна српска митологија о нашем биљном свету треба још веома много времена п рада, а док се она не нојави, донде ће сваки привремени рад бити тек од релативне вредности". Високу, пак, цену такве науке казује у изјави: „Српска митологија биљног света, која бп потпуно одговорила начелима научне и уметничке обраде. постала би учитељицом историјског сазнааа најстаријих незапамћених времена и пребогатом ризницом једрих мотива за песпичко и уметничко заносно стварање". Џон Рескин, од кога пис-ац узима мото, каже у том смдслу: „Обожавање црироде значи, да човек свуда осећа силу великог козмичког духа, и то осећање нити се даде створити, а нити одстранити чистим логичним мозгањем. А ако је такво обожавање првдоде безазлено, а сем тога ако оно још садржи у себи силу дубоког исконског веровања, онда оно постаје струјом извесних светих истина, које тек њиме могу постати општом својином''. Основу је за овај спис писац узео из А. де Губернатиса „Ба туШо1о§1е Лез р1ап (;е8". Губернатисов рад има два дела: у дрвом, који је изишао, излаже одшту митологију биљнога света на основици компаративнога изучавања. Други део, из 1882, казује митско значење појединог биља. Писац наше књиге није свога посла разгранао толико. Он је оставио на страну готово све оно што би се на срнском језику имало поновити као резултаг или као учење опште митологије биља. За нас је важно — а толико је и за општу науку добит — какве чињенице из досебнога посматрања има да унесе у оншту науку срлски истраживач. Писац је, по начину на који је Губернатис у другом делу изложио митско значење појединога биља, узео у главном само оно које је и српско биље, па је његову митолошју осветљавао поглавито примерима из срнског народног веровања и девања. И баш такав његов рад доноси одштој науци новина а срдском читаоцу задовољста душе, као што је божанска митологија старих класичних народа испуњавала узвишеношћу и милином сав живот тога минулога света. Ближе о самом начину саога рада вели иисац: „Много биље из изворног дела (Губернатисова) изостависмо зато, јер никаку улогу не игра у нашем народу, понеко тек мимогредно споменусмо, а оно, које се код нас својом улогом видно истиче, такво обрадисмо што опширније. По овоме ће наш читалац видети, да 11ам је тежња била, да покушамо израдити српску митологију биљног света на основи Губернатисовог славиог дела". Исцрнности, ипак, ни овде није могло бити. „Много наше биље је изостало из овог нашег рада, пошто о њему не имадосмо никакве грађе, много је биље тек површно поменуто, па и оно биље, које је опширније обрађено, потребоваће потпуније обраде". Писац, дакле, хоће да се ова његова књига сматра тек као покушај. Она