Prosvetni glasnik

598

ТТРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

кад је равнотежа иоједпних Фактора иоремећена. Јер је „нравилно везивање (епсћа1петеп<;) реФлекса" детерминисано „извесним стањем нервних центара'% циркулацнјом крви и т. д. (стр. 168). Овај систем није ни близу потпун нн завршен и његово даље развиће остаје будућности. Писац овде додаје само још неколико речи о ..материјалној организацији експеримената" (стр. 169). И овде писац помиње Бехћерева и његов лабораторијум. Бехћерев је јасно показао, како се долази „везивањем реФлекса до првих појава психичкога 11 . Испитивање оних ..рудимената", т. ј. вегетативних, сензоричких и „комплесних реакција" ће бити темељ Психологије будућности (стр. 170). Она неће напустити ни све данашње експерименте. Али је највећи део тих експеримената, понавља писац, „без интереса,, и „без неносредне користи", као на пр. — ваља имати храбрости, па то признати — мерења интензитета, којима експерименталпа Психологија има да захвали за свој постанак, па, онда, мерења времена и памћења, која ће се моћи употребити само у „колективној Психологији" (стр. 171). Ни „нови систем" не обухвата, наравски, као што је већ речено, још ни близу све експерименте. Али тај систем значи „праву револуцију у експерименталној Исихологији" (стр. 173) и тек ће јој оп дати карактер једне „позитивне, хомогене и прецизне" науке. Др. Вориелав Лоренд. Кратки основи психологије, логике и педагогије. Ио разним писцима удесио поглавито за учитеље С. М. Млксимовић, проФесор. Скопље. 1911. Највећи и најбоље израђени део ове књиге је Психологија. Психологија је овде тако добро израђена, да нас само може обрадовати, шго је наша књижевност, најзад, добила једну малу али одличну Исихологију. Ова је Психологија најмања али најбоља на српском језику, Она је најбоља и ако иије или баш за то што није — орпгинална. Опа је израђена по Вунту и само по Вунту, те се на њу свакојако не може односити оно, што писац за целу кљигу вели, на име, да је удешена „по разним писцима". Израђена је у главном по Вунтовом мањем делу (ОгшМаз 4ег Рзусћо1о81е). То дело, које је продукат дугогодишњег истраживања једног великог психолога, једног од оснивача експерименталне Психологије, који јој је дао нрви лабораторијум, има, разуме се, поред добрих и рђавих страна. У њене рђаве стране ми се овде нећемо, — несмемо унуштати. 0 њима су одавно други, меродавнији, говорили. Ми ћемо се задржати само на њеним добрим странама. Износити добре стране Вунтове Нсихологи.је значи износити добре стране Максимовићеве Психологије: тако је добро у њој изнето Вунтово учење. Ми, разуме се, не можемо овде изнети све те добре стране, већ ћемо се задржати само на најопштијим и најважннјим. Прва и, по моме мишљењу, најважнија особина ове мање књиге, у којој је Вунт ресумирао свеју Психологију, је њен догматичан тон. Психологија, нова, ексиериментална Психологија, је млада Наука, још тако млада и тако слаба, да се тешко брани од оних, који је нападају спорећи јој име праве, егзактне Науке. Отарија је Психологија била само дедуктивна, синтетичка, т. ј. спекулатнвна. Данашња психологија је емпиријска, аналитичка. Њена је метода самопосматрање, анализа душевних појава, а њен први посао, као п сваке друге емпиријске Науке, — описивање. А описивање душевних појава није лак посао. На нротив: то је тако тежак, тако огроман