Prosvetni glasnik

ПРИКАЗИ И ОЦЕНЕ

601

перења) бити теоријски, математички, безбројно много тонова диФеренције, — докле год одузимање уопште даје могућан тон, докле има разлика већих од 8 (колико треперења ио Максимовићу одн. по Вунту одговара најнижем. за нас могућпом тону). Сви се ти тонови, наравски, не чују, али се могу — и то голин ухом (јер се резонатори, како Вунт вели, за субјективне тонове диФеренције и не могу употребити) — чути (при појединим иитервалима) више њих а не саио један (в. МизгћаИзсће Аћи&Нћ, V. К. 8сћа &г. 1902: 8. 63). То исто, уосталом, тврди и Вунт, разликујући тонове диФеренције 2., 3., 4.... реда. Исто тако је веома неразумљиво и, уосталом, нетачно, да „тон диФеренције код сложенога звука има у неколико значај основног тона код појединачних тонова, т. ј. доприноси нотпунијем стапању сложенога звука" (стр. 19). Да није ово, што је врло вероватно, каква штампарска погрешкаУ Да не треба можда место основног да стоји горњег тона (споредног)? 0 њухању, раиавости и дисонанци израђено је истина опет по Вунту, али необично кратко па ииак врло тачно, и врло јасно. А то за цело нису тако лако разумљиве ствари. 0 њихању и рапавости као ни о теоријскн веома важним тоновима диФерениије, нема у много пута већој па ипак много неразумљивијој Психологији Др. Б. Петропијевића [Основи емиириске Психологије , 1910) ни једне једине речи! Екстензивне представе су изванредно добро израђене; оне су нрави украс у нашо) сиромашној нсихолошкој литератури. Вунтова теорија простора је тако комплшсована и зато тешко разумљива, да се морамо дивити писцу, како ју је он овде изложио необично кратко, па ипак аеобично јасно. Ео иознаје ту теорију, заиста се мора дивпти писцу. Колико више вреди писцу и, следствено, нама, што је одлично познао једног великог психолога, него да познаје већину — наопачке илп површно, т. ј. да не нознаје ниједнога! Нека само читалац нореди ону неразумљиву — вероватно „оригиналну" — „теорију", коју Др. Б. Петронијевић на много страна излаже, са овом ! Сама могућност оваквог објашњења представа простора, у номенутом Вуптовом тону, иредставља, ма како се иначе о том објашњењу мислило. Један огроман успех, један триумф Психологије, која постаје експериментална, експликативпа, егзактна. У осталом, ово, емпиристичко објашњење нредстава простора синтезом (асоцијацијом) психичких елемената (осећаја!. данас отима све више маха. Даље о овим представама нећемо говорпти, јер је о њнма одн. о Вунтовом објашњењу истих доста говорено. Све што сз Вунту замерило, могло би се, разуме се, и г. Максимовићу замерити. Ниједну важнију појаву није писац иропустио објаснити у смислу ове, Вунтове теорије. У објашњењу прве слике (сл. 1, стр. 26) поткрала се свакојако опет једна штампарска грешка. Јер или је слика наопачке нацртана или је у објашњењу (тексту) побркано лево п десно око. Овако исто добро су израђеае и представе времена. Само би се Вунтово, опет воома комп.шковано, објашњење тих представа могло са много више разлога крцтиковати него објашњење нросторних представа. Представе времена су познији, компликованији нродукти душевни, а објашњење је све непоузданије, што су душевни појави еложенији. Али ми се ипак овде не смемо, наравски, упушгати у критику Вунтове теорије. У осгалом, Вунт^.је д и овде учинио .један смео покушај, на име, да и представе времена шђбежс асоцијацијом елементарних душевних процеса. А колико је такво обј^пгњ-ење?