Prosvetni glasnik

602

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ириродније него некакво „несвесно одн. подусвесно бројање", којим Др. В. Петронпјевић у својој „теорији" објагањујо постанак представе врелена! И о сложеним осећањима. (стр. 39), о афекгима (стр. 44) и о вољи (стр. 49) нема се шта нарочито рећи. Свугде је ту пзпето Вунтово учење ц изнето је врло добро, кратко и јасно, можда само и сувигае верно. Јср ту је чак и сва она и сувигае натегнута Вуптова конструкција сложених осећања из пардијалпих осећања првог, „другог, трећег итд." реда (стр. 40). Само ми се не свиђа опгати назив свих тих појава: душевни иокрети, који .је веран превод одговарајућег немачког израза (бетШзђе^е^ип^еп). Зар није боље назвати их емоционалним појавама? Зар морамо ми имати баш свој израз? Или зар није, најзад, бољи добар и јасан туђи (у осталом класични и за то интернационални) израз него рђав израз који само изгледа наш а у ствари нам је тако стран? У осталом, из истог разлога, а да би се избегла неодређеност и двосмисленост, и аринции јединства осеИајног {?) < тања (стр. 44) било је боље назвати лринципом једпиства емоционалног стања. То исто важи и за осећања разрешења, како је иреведено Вунтово Ое(пћ1е Лег Ј^овипд (стр. 15,36, 48, 51), иако, нризнајем, да не бих 1Ш сам умео друкчије ни боље нревести. У осталом, то је Вунтов специјалитет и није тако важно. Иначе је терминологија нишчева врло добра, На мало натегнуте пзразе као: ааслика (КасћММ), њихање (8сћ\уе1)ип§). телесне иредставе (Кбгрегуогз^еИипдеп), иаразни иокрети АизЉискзће\уе§ип§е11), иовремена (сукцесивна) асоцијација итд., ми се морамо постеноно навићи и употребљавати их опде, где пх и писац употребљује, — ако уопште хоћемо да развијамо свој језпк. Место о физичким пратиоцпма аФеката (стр. 46) боље је, одређеније и тачније, говорити о њиховим физиологџким пратиоцима — и ако тако Вунт не говори. И Наука о асихичким низовима (стр. 56) — опет један нов и необичан израз — износи Вунтово учење, пре свега, тако добро нознату, толико заступану и толико нанадану аиерцеицију (стр. 58—63). И везе иредстава износе Вунтово учење и у његовом духу наглашују нарочито симултане асоцијације (стр. 63 — 66). Оне су овде чак добиле впше места пего сукцесивне (стр. 66—68). То у толико више нада у очи, што међу симултаним асоцијацијама нема најважнијих, — оних, на којима све друге асоцијације, па крају крајева све свесне појаве уопште почивају: стаиања (Вунтових „Уегзсћтекип^еп"). Писац их је изоставио свакојако за то, што су стапања — психички спојевп — готово искључиви предмст целог другог дела његове Пспхологије (стр. 16—55). Али бага за то је било тако потребно поменути их овде н дати им на тај начин место, које им у „психичким низовима" припада. Аиерцеитивне везе (стр. 67) узете су, за чудо, пз Вунтове Логике (в. То§1к, 2. АпП., В<1. I, 8. 35) место из Психологпје. Отуда су оне овде могле доћи овако неносредно — и, разуме се, погрешно — пре сваког помена о Функцијама свести (поређењу, анализи, синтези), о којпма се негато мало, веома мало и само узгредно говори тек после овог, у последњем одељку (стр. 69), где се тшет ио Вунтовом начину, т. ј. у смислу његовог, исихолошког, тумачења Веберовог закона, најзад помиње тај закон и психичка мерења у опште, чиме се Максимовићева Психологија завршује.

Логика није добро нзрађена. Она је, најзад, и сувише кратка, (стр. 73—93), да би могла бити добра. Већ оно, што је у њој најважније, њено