Prosvetni glasnik

606

ПРОСВЕТНП ГЛАСНИК

Основи Физиолошке Психологије, у 15 предавања од проФ. Д-ра Т. Цијена у Берлину. Но пишчевои одобрењу. с осмог дедом прерађеног н.здања превео Јов. Ђ. Јоваиовик, проФесор учитељске школе. — Јагодина, 1911. Циенова Психологија заузима у немачкој књижевности једно особиго место, јер застуна асоцијациону Психологију, како се она нарочито негујо у Енглеској, где је и постала. Али је Циенова Психологија само у том евом осповном и општем правцу задахнута енглеском асоцијацијом Психологијом; иначе је са свим самостална. То је дело једног великог истраживача у области нормалне Психологије и Психијатрије. Циенова Психологија је Физиолошка. Она је, могли бисмо готово рећи, морала бити физиолошка за то што је тако строго, тако доследно асоцијациона. Као дугогодишњи проФесор на медецинском Факултету, Циен располаже огромним знањем у области л>удске Апатомије и Физиологије, упоредне Анатомије и Физиологпје и Историје развића. Отуда он, нарочито у првим предавањима, чини врло често екскурзије у ниже п најниже класе животињског царства, што је свакојако врло корисно за Пспхологију у духу Циенове Психологије, т. ј. ако се законпто везивање душевних појава покушава објаснити само механизмом физиолошких процеса у нервном систему. А да ли то иначе иредставља какву корист за Психологију, — то је једно веома важно и најважније, прво, принципијелно, методолошко питање Пспхологије, питање њене могућности као егзактне науке. Али наш задатак овде није, разуме се, то питање. Нас се овде тиче само Циенова Психологија на сриском језику. А ту, опет, имамо да одговоримо на два питања. Прво је питање, да ли и колику добит представља Циенова Психологија за нашу књижевност. Друго се пптање тпче превода одиосно преводиоца т ј. питање је, са колико јо знања, вештпне и савесности Циенова Психологија преведена на српски. Ово друго питање је, разуме се, важније, већ и зато, што је одговор на прво иитање донекле већ дат. После свега што смо о Циеновој Психологији казали, она мора, наравски, нредстављати добпт и за нашу књижевност. Али и тај одговор није тако прост, као што на нрви поглед изгледа. Јер то није у исто време и одговор на питање: колику добит представља Циенова Психологија за нашу научну књижевност? Одговара ли корист од ње уложеном труду око њеног превођења? Значили она за нашу књижевност исто што и за немачку? Свакојако не! Циенова Психологија је у неку руку луксуз за нашу књижевност, а ми се још не можемо одавати луксузу. Гладан човек не може пировати! Циенова Психологија је за нас врло тешка књига. Јер и ако је постала из предавања учитељима, Циенова Психологија за нас није само тако рећи и сувише 11аучна, и сувише стручна, и сувише Физполошка већ — и то јој је највећи ведостатак — и сувише једнострана, за то што је строго асоцпјациона. Циенова Нсихологија не само није уџбепик већ је, на протпв, скроз оригинална. Она за то не излаже готово нигде пли врло ретко иоле опширније гледиште других психолога већ, на против, често претпоставља као познато много што шта, што нашим читаопима није познато, што, као што ћемо се уверитп, нпје увек позпато ни — преводиоцу. Где је дакле у нас читалачка публика за такву Психологију? А вар је преводилац смео обићи то питање, ако је општа корист била, као што треба да буде, једини мотив његовог превођеља? Него, најзад, превод Циенове Психологије се можда баш као луксуз, као знак богатства и напретка наше књижевности, може радосно поздра-