Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

777

РадеКи и служећи се ири том раду својим рукама, стиче се снага и здравље. Машина која не ради зарђа, организам који не ради проиада. Јесте ли запазили разлику између снажних мишица у каква ковача и малих, танких и неразвијених руку у каква богаташа, коме богатство, изгледа, даје нраво на ленствовање и нерад; јесте ли запазили разлику између снажног састава нрвог, ко.ји пркоси ветру и киши, који се не обзире на врућину и хладноћу, и бледог лица у оног другог, који непрекидно болује, који кашљуца, који се вечито умотава. НагонеКи мозак да ради, тим чинимо да и он стекне енергију и да размишља. И при најпростијем и најједноставнијем раду, треба се доиста научити да се јасно гледа и да се може одлучити. Зарад обрађивања своје њиве тежак треба да анализира своју земљт, треба да тражи најбоље ђубре, да посматра небо, да гледа на барометар, да избере згодно време за сејидбу, да се користи лепим временом за кошење и жетву. Код њега нема ничег овлашног, нити упола; природа и клима нагоне га да размишља и да све послове уради у згодно време. Искуство његово, стечено радом, развија у њему интелигенцију, вољу. (Беспослену човеку, напротив, досадно је и он тражи да се разгаљује; он се развесељава измишљеним и веттачким задовољствпма, алкохолом ако је сиромах, коцком и развратом ако је богат, и на тај начин његова му се интелигенција квари и воља лабави; на крају крајева постаје неподобан). Не чудите се дакле што је радник иаметан и разборит човек. Он зна по својим напорима шта тражи живот; он такође зна шта он и доноси као своју награду. Навикнут да рачуна са стварношћу ж да проба њезину моћ, зна шта јеикоје, штаможе, шта хоће. Неће бити комедијаш, који непрекидно говори у ваздух, који се размеће и протура, напротив увек ће говорити озбиљпо. Неће муком ћутати, биће свестан својега достојанства. Такођо неће бити ни сањалица, навикнут, да се уљушкује шимерама, или да со залагује празним пемогућним сновима; он размишља и ради сасвим озбиљно. Његова мудрост и његов а снага имају дубок и снажан корен у његову свакидашњу раду. Закључак — Рад ствара човека и то човека паметна и разборита. Рад је потребан друштву Увод — Рад је потребан друштву каогод што је потребан и појединцима. Развијање — Без рада немогућан је друштвсни живот: пе би бпло ни кровињаре за сиромахе, нитп дворова за богаташе; не би нп за ког бпло одела ни хлеба. Зомљорадња, трговипа, пндустрија, сво би то иресупшло, настала би општа пропаст и јад и жалост. Погледајте какву празну кошницу и другу једну по којој се чује весело зујање, у којој је пуно радница преданих послу, која је пуна меда и воска, и схватићете одмах како рад чинп живот веома плодним. Без рада све малаксава, све се кочи