Prosvetni glasnik

780

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Остаци сувременог робоваља Увод — И сада још рад јо покадшто тежак, као драви притпсак. Развијање — Рад иритискује кад човек није слободан да га арими или да га одбије, кад је, дакле, нагнан бедом, ариморан да ради. Дају се мале награде (нарочито женама праљама, надничаркама) с којима се може купити тек толико хране да се не умре од глади, и становати у каквпм уџерпцама, у којима ие бп требало нп пса оставити: Рад иод овим иогодбама, ирави је роиски рад: човек му се тада иокорава само из иотребе да не умре од глади. Рад је тежак, угњетачки, и онда још кад својом иретераношКу исцриљује тело и уништава снагу човекову. Радник, још право дете, већ иде у радионицу; организам му се још није нормално развио; и такав радник увек остаје мален, неразвијеп. Његово тупо лицо, таман иоглед, јасно предочавају да је то жртва намењена туберкулози. Такав радник је унапред осуђен. За дуги пиз дана он остаје сагнут п погрбљен над својим послом, ради од јутра до мрака, без одмора, без предаха; снага га издаје; изјутра, да би ноново приопуо на посао и кренуо мапшну, вара с§,м себе, узима чашицу алкохола и увече опет, да не би осетио умора, поново приноси устима проклету чашицу: и подругипут је изгубљен, то више није човек. Овакав радник целог свога живота остаКе ирави роб. Са овога разлога л потекли су закони којима је циљ да очувају човеково здравље (Закон који обезбеђује дан одмора преко недеље, закон који прописује до ког се времена деца не смеју употребљавати за рад, закопи који се односе па игијену), а биће у скорој будућности донесени и други. Отуда су и створени закони који су намењени да заштите човека у несреКним случајевима, у старости, у случају болести и у невољи. Закључак — Наша епоха имаће у толико већу част п поштовање, у колико све то више буде доноспла законе којп ће обезбеђиватп рад човечји. Рад ослободитељ Увод — Рад треба да буде за човека ослободитељ. Развијање — Пре свега будимо ираведни, ако хоћемо да рад буде завољен. Лаком газда који спекулише са потробама и немаштпном многобројне породице, те зарад тога даје најмању награду, неираведан је. Неправедан је и онај охоли газда који себе сматра за овлашћена зарад плате коју даје својим радпицима, -да утиче на њпхову савест, да им дпктује своју вољу, своје мишљење. Ова неиравда чини да се рад ирезире, да се мрзи. Поштујмо рад и раднике ма који да су. Сви радницп имају права на нагае погатовање, иочев од оног у кога су каљаве руке, који гради циглу или посуђе па до оног најчувенијег и најславнијег научника. Никакав иоштер посао није нечастан; ниједан занат није стидап. Сваки је занат по-